Predsednik Erdogan: Ovo je početak novog stoleća Turske

Mimo predviđanja mnogih analitičara, Turska je dobila novog „starog” predsednika – Redžepa Tajipa Erdogana, koji će, izvesno je, ostaviti neizbrisiv trag u savremenoj istoriji zemlje, svejedno što mu jedni frenetično aplaudiraju, a drugi zvižde. A sve do preksinoć mnogi su tvrdili da mu više ne može pomoći ni sam Alah, a kamoli stanovnici Anadolije.

Erdogan je u drugom krugu osvojio 52 odsto glasova, četiri odsto više nego izazivač Kemal Kiličdaroglu, kandidat šest opozicionih stranaka. On će na vlasti ostati još pet godina, sveukupno najduže u istoriji Turske. Od početka 2023. Erdogan je tri puta bio premijer i tri puta šef države (jednom po starom ustavu), a ostaće na vlasti sve do 2028. Osnivač republike Mustafa Kemal Ataturk nije bio te sreće: u toj fotelji bio je od 1923. do 1938. kada je umro.

„Božjom voljom mi smo dobili vaše poverenje. Jedini pobednik danas je turski narod. Ova pobeda označila je početak novog stoleća Turske”, izjavio je Erdogan kad su ga sledbenici podigli na autobus u naselju Iskender u kojem je odrastao u Istanbulu.

Uoči izbora na trenutak sve kao da se bilo urotilo protiv njega: razorni zemljotres je u februaru odneo više od 50.000 života i ostavio bez krova više stotina hiljada građana. Erdogan je uspeo, i pored mnogih propusta, da ubedi većinu građana da će rešiti njihove probleme za godinu dana, odnosno da bi promene na čelu države usporile taj proces. U većini od jedanaest provincija uspeo je da, mimo očekivanja, osvoji većinu glasova – što je bilo presudno. U tom pohodu pomogla mu je i opozicija, koja nije nudila rešenja, već se iscrpljivala u kritici vlade da zbog korupcije nisu poštovani građevinski standardi. Erdogan je priznao greške i nekoliko stotina biznismena se našlo iza rešetaka.

„Oni su došli da glasaju u kontejnerima i šatorskim naseljima. To su uradili s ponosom”, istakao Erdogan i naglasio da će rešiti probleme ljudi koji su preživeli zemljotres.

Posle drugog kruga izbora mapa gotovo cele centralne Anadolije je obojena u žuto, koja je boja vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP). Zapad Turske, Istanbul, Izmir i drugi gradovi su u crvenom, pošto je Kiličdaroglu u njima dobio više glasova, ali manje nego ranije. U istoj boji je i krajnji istok Anadolije, gde pretežno bitišu Kurdi koji su ga podržali. To mu se, izgleda, obilo o glavu. U kampanji je Erdogan to iskoristio da optuži opoziciju da sarađuje s „kurdskim teroristima” samo da bi pobedila, što su konzervativni birači kaznili.

Erdoganu je prema prvim analizama pomogla i kampanja koja je protiv njegove „diktatorske vladavine” vođena na Zapadu, pre svega u Americi i Velikoj Britaniji. Njega optužuju i da se previše približio Putinu, da blokira ulazak Švedske u NATO pod optužbom da pruža utočište „teroristima” koji su pobegli iz Turske. Ima nagoveštaja da bi Ankara mogla da podigne tu rampu Stokholmu ako joj američki kongres odobri kupovinu 40 aviona F-16, koju za sada blokira.

Erdogan neće uvesti sankcije Rusiji. „Mi moramo da vodimo računa o svojim nacionalnim interesima. Osuđujemo aneksiju Krima i zalažemo se za očuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine”, objašnjavaju u Ankari, koja ima razvijenu saradnju s Moskvom u trgovini, turizmu i energetici. Erdogan je i u stalnim kontaktima s predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Erdogan će i posle izbora nastaviti da balansira između Moskve i Kijeva pokušavajući da ih dovede u Istanbul za pregovarački sto. U Ankari očigledno strahuju da bi nemiri u Ukrajini mogli da izmaknu kontroli i da se preliju preko Crnog mora u zemlje regiona. U saradnji s UN Turska je uspešno posredovala oko izvoza ukrajinskog žita, što je spaslo od gladi siromašne zemlje na severu Afrike.

Promene se najavljuju u politici prema četiri miliona izbeglica koje su pre deset godina uglavnom stigle iz Sirije. Mnogi Turci traže da se one hitno vrate tamo odakle su stigle, jer više ne mogu da ih izdržavaju. U odnosima sa zemljama u regionu, na Bliskom istoku, na Kavkazu i Balkanu, ne očekuju se promene. To je stalna „državna politika” i prema spornim pitanjima oko Kipra, Kosova i Metohije i Nagorno Karabaha.

Posle poraza politička sudbina Kemala Kiličdaroglua (74) je neizvesna. On je slučajno došao na čelo Republikanske narodne partije 2010. godine, posle jedne afere tadašnjeg šefa stranke Deniza Bajkala, koji je morao da podnese ostavku. Od tada, pa sve do sada, uglavnom je doživljavao poraze. „Ovo su bili najnepošteniji izbori poslednjih godina”, pokušao je da objasni poraz i obećao da će „nastaviti borbu”. Pitanje je, međutim, da li će ostati na kormilu opozicije.