Егон Савин добитник признања „Дејан Мијач”

Задовољство ми је да сам први пут у животу добио награду некога са ким сам био близак, а која носи име Дејана Мијача човека који је био мој професор. Годинама смо били сарадници, пријатељи. Међусобно смо се изузетно уважавали и поштовали. Волео сам његове представе, он моје и то је био однос: јединствен у мом професионалном и приватном животу.

Позоришном редитељу Егону Савину једногласном одлуком жирија припала је новоустановљена бијеналне награде Дејан Мијач за редитељски опус, а овако је прокоментарисао за „Политику” вест да је њен први лауреат.

– Нажалост нема међу колегама таквих односа какав смо имали Дејан Мијач и ја, са толико уважавања, поштовања и топлине на крају крајева. Дејан Мијач био је изузетно топао човек који је бринуо о својим студентима, колегама, о целој бранши на себи својствен начин. Био је лидер међу редитељима и бескрајно сам срећан што сам добио ову награду као њен први лауреат – нагласио је Егон Савин.

Бијеналну награду „Дејан Мијач” установили су Удружење драмских уметника Србије и Стеријино позорје, а чланови жирија били су редитељ Небојша Брадић, глумац Небојша Дугалић, и театролог Миливоје Млађеновић (председник).

– Слика света коју је у својим представама стварао Дејан Мијач, њено значењско и стилско померање у односу на изворни контекст националне драмске класике, има свог најцеловитијег, најдоследнијег аналитичара и коментатора у представама Егона Савина. Концентрисане у жив, узбудљив и модерни редитељски опус, представе Егона Савина такође су препознатљиве по радикалном заокрету у тумачењу националне, али и светске драмске класике: Јована Стерије Поповића, Бранислава Нушића, Шекспира, Молијера, Чехова, Островског, као и у приступу делима савремених домаћих: Александра Поповића, Душана Ковачевића, Љубомира Симовића, Небојше Ромчевића, неретко и сасвим младих неафирмисаних писаца и савремених светских драмских аутора, пише у образложењу награде „Дејан Мијач”.

Представе Егона Савина, како је приметио стручни жири, као и представе његовог професора, а потом и сарадника, Дејана Мијача, отварале су нове перспективе српском театру и снажно утицале на његову припадност европском оквиру театра. Посвећенички, вишедеценијски педагошки ангажман на Факултету драмских уметности, додаје личности Егона Савина својства оног племенитог утицаја учитељ-ученик чије дејство унапређује уметност и културу једне нације.