Акумулација соларне енергије

Чланак објављен 22. маја у листу „Политика” под насловом „Да ли је крај ере  литијумских батерија” свакако да ће изазвати пажњу и подстрек за даље испитивање процеса акумулације соларне енергије с чим се стало, неких седамдесетих, осамдесетих година прошлог века. У том временском периоду, сваке године, на Београдском сајму су одржавани симпозијуми, а Југословенско удружење за сунчеву енергију издавало је Зборник радова са Међународног симпозијума о соларној енергији.

Тих осамдесетих година констатовано је да количина сунчевог зрачења у летњем периоду претворена у енергију превазилази потребе, те је потребно обезбедити складиштење те енергије за зимски период. Када се реши проблем складиштења, свету неће бити потребна друга енергија, или ће ова бити коришћена у највећем проценту.

У изналажењу решења за овај проблем велики је допринос физичара проф. Бранка Лаловића, који је на вили „Сунце” у Гроцкој испитивао и реализовао своја истраживања ове области, те је кућу површине 100 квадратних метара грејао соларним колекторима са складиштењем вишка у воденом резервоару испод куће у количини од 10 кубних метара, што је било довољно за све месеце у години, осим децембра и јануара, када је било потребно обезбедити додатна два киловата енергије.

Каснијим испитивањима дошло се до резултата да је исти ефекат учињен складиштем 1,5 кубних метара парафина.

Последњи резултат испитивања, тих година, био је складиштени простор од једног кубног метра лако топљиве соли (Глауберове соли), која мења агрегатно стање на температури од 30 до 50 степени.

У поменутом чланку објављеном у „Политици” наводи се да се најновијим истраживањима дошло до резултата да се литијумске батерије могу заменити ефикаснијим натријумским, што је закључено и пре 40 година.

Проблем коришћења натријумових батерија, на чему се стало пре 40 година, био је што те јако базне соли помешане са слабо киселима немају термалну стабилност, те су захтевале додатке у виду боракса и амонијум-хлорида.

Нисам у стању да замислим да се ништа у свету, а ни код нас, није урадило за овај дуг период времена, или се можда није хтело, или није било Бранка Лаловића, али сам склон да мислим да ће се врло брзо, после „украјинског рата”, решење реализовати. Ко овај проблем реши господариће светском енергијом, а афрички континент ће доживети процват.

Време је да српско удружење за коришћење соларне енергије, ако га има под овим или другачијим именом, саопшти до сада постигнута решења кад је реч о складиштењу соларне енергије и да убрза домаћа истраживања и реализацију.

Здравко Здравковић,
архитекта