Akumulacija solarne energije

Članak objavljen 22. maja u listu „Politika” pod naslovom „Da li je kraj ere  litijumskih baterija” svakako da će izazvati pažnju i podstrek za dalje ispitivanje procesa akumulacije solarne energije s čim se stalo, nekih sedamdesetih, osamdesetih godina prošlog veka. U tom vremenskom periodu, svake godine, na Beogradskom sajmu su održavani simpozijumi, a Jugoslovensko udruženje za sunčevu energiju izdavalo je Zbornik radova sa Međunarodnog simpozijuma o solarnoj energiji.

Tih osamdesetih godina konstatovano je da količina sunčevog zračenja u letnjem periodu pretvorena u energiju prevazilazi potrebe, te je potrebno obezbediti skladištenje te energije za zimski period. Kada se reši problem skladištenja, svetu neće biti potrebna druga energija, ili će ova biti korišćena u najvećem procentu.

U iznalaženju rešenja za ovaj problem veliki je doprinos fizičara prof. Branka Lalovića, koji je na vili „Sunce” u Grockoj ispitivao i realizovao svoja istraživanja ove oblasti, te je kuću površine 100 kvadratnih metara grejao solarnim kolektorima sa skladištenjem viška u vodenom rezervoaru ispod kuće u količini od 10 kubnih metara, što je bilo dovoljno za sve mesece u godini, osim decembra i januara, kada je bilo potrebno obezbediti dodatna dva kilovata energije.

Kasnijim ispitivanjima došlo se do rezultata da je isti efekat učinjen skladištem 1,5 kubnih metara parafina.

Poslednji rezultat ispitivanja, tih godina, bio je skladišteni prostor od jednog kubnog metra lako topljive soli (Glauberove soli), koja menja agregatno stanje na temperaturi od 30 do 50 stepeni.

U pomenutom članku objavljenom u „Politici” navodi se da se najnovijim istraživanjima došlo do rezultata da se litijumske baterije mogu zameniti efikasnijim natrijumskim, što je zaključeno i pre 40 godina.

Problem korišćenja natrijumovih baterija, na čemu se stalo pre 40 godina, bio je što te jako bazne soli pomešane sa slabo kiselima nemaju termalnu stabilnost, te su zahtevale dodatke u vidu boraksa i amonijum-hlorida.

Nisam u stanju da zamislim da se ništa u svetu, a ni kod nas, nije uradilo za ovaj dug period vremena, ili se možda nije htelo, ili nije bilo Branka Lalovića, ali sam sklon da mislim da će se vrlo brzo, posle „ukrajinskog rata”, rešenje realizovati. Ko ovaj problem reši gospodariće svetskom energijom, a afrički kontinent će doživeti procvat.

Vreme je da srpsko udruženje za korišćenje solarne energije, ako ga ima pod ovim ili drugačijim imenom, saopšti do sada postignuta rešenja kad je reč o skladištenju solarne energije i da ubrza domaća istraživanja i realizaciju.

Zdravko Zdravković,
arhitekta