Француска и Немачка различито гледају на чланство Украјине у НАТО-у

БЕРЛИН/ПАРИЗ – Председник Украјине Володимир Зеленски тражиће јасну подршку чланству његове земље у НАТО, на предстојећем јулском самиту Алијансе у Вилњусу, али ставови две најважније државе Европске уније, Немачке и Француске, разликују се по том питању, пише Блумберг.

Док се, са једне стране, Француска залаже за то да се Украјини пружи конкретна подршка на њеном путу ка чланству у НАТО, немачки званичници, са друге стране, апелују на већи опрез у разговорима о будућности Кијева у Алијанси.

Шефица француске дипломатије Катрин Колона истакла је да је жеља Париза да се осмисли јасан пут са фазама како би Украјина, када за то буде дошло време, могла да се придружи НАТО-у у безбедним условима.

Она је додала да има још много тачака о којима треба преговарати, те да није сигурна да ће украјински званичници моћи да добију конкретан датум.

„Иако улазак Украјине у НАТО није нешто што ће се догодити данас, треба да урадимо више него 2008. године”, рекла је Колона, мислећи на споразума НАТО-а из те године у којем је наведено да ће се Кијев на крају придружити Алијанси, јавља Танјуг.

Насупрот томе, немачка министарка спољних послова Аналена Бербок рекла је да је јасно да се не може говорити о чланству Украјине усред рата са Русијом.

Истовремено, иако су САД у више наврата подржале евентуално чланство Украјине у НАТО, нејасно је да ли то укључује и давање временског оквира Кијеву, наводи Блумберг, позивајући се на неименованог америчког званичника.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг уверен је да ће чланице пронаћи консензус, као и да су вођени неформални разговори током којих је закључено да постоји сагласност око кључних порука.

„Сви савезници се слажу да ће Украјина постати чланица ове алијансе и да се Украјина приближава НАТО-у”, рекао је он.

У међувремену, Украјина припрема дуго очекивану контраофанзиву, наоружану европским и америчким оружјем вредним милијарде долара, а Блумберг наводи да би Кијев могао да покрене контраудар уочи самита у Вилњусу, у покушају да убеди савезнике да му је потребна даља војна подршка.