Francuska i Nemačka različito gledaju na članstvo Ukrajine u NATO-u

BERLIN/PARIZ – Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tražiće jasnu podršku članstvu njegove zemlje u NATO, na predstojećem julskom samitu Alijanse u Vilnjusu, ali stavovi dve najvažnije države Evropske unije, Nemačke i Francuske, razlikuju se po tom pitanju, piše Blumberg.

Dok se, sa jedne strane, Francuska zalaže za to da se Ukrajini pruži konkretna podrška na njenom putu ka članstvu u NATO, nemački zvaničnici, sa druge strane, apeluju na veći oprez u razgovorima o budućnosti Kijeva u Alijansi.

Šefica francuske diplomatije Katrin Kolona istakla je da je želja Pariza da se osmisli jasan put sa fazama kako bi Ukrajina, kada za to bude došlo vreme, mogla da se pridruži NATO-u u bezbednim uslovima.

Ona je dodala da ima još mnogo tačaka o kojima treba pregovarati, te da nije sigurna da će ukrajinski zvaničnici moći da dobiju konkretan datum.

„Iako ulazak Ukrajine u NATO nije nešto što će se dogoditi danas, treba da uradimo više nego 2008. godine”, rekla je Kolona, misleći na sporazuma NATO-a iz te godine u kojem je navedeno da će se Kijev na kraju pridružiti Alijansi, javlja Tanjug.

Nasuprot tome, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da je jasno da se ne može govoriti o članstvu Ukrajine usred rata sa Rusijom.

Istovremeno, iako su SAD u više navrata podržale eventualno članstvo Ukrajine u NATO, nejasno je da li to uključuje i davanje vremenskog okvira Kijevu, navodi Blumberg, pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg uveren je da će članice pronaći konsenzus, kao i da su vođeni neformalni razgovori tokom kojih je zaključeno da postoji saglasnost oko ključnih poruka.

„Svi saveznici se slažu da će Ukrajina postati članica ove alijanse i da se Ukrajina približava NATO-u”, rekao je on.

U međuvremenu, Ukrajina priprema dugo očekivanu kontraofanzivu, naoružanu evropskim i američkim oružjem vrednim milijarde dolara, a Blumberg navodi da bi Kijev mogao da pokrene kontraudar uoči samita u Vilnjusu, u pokušaju da ubedi saveznike da mu je potrebna dalja vojna podrška.