Памћење у пилулама

Узмите оловку у руке и израчунајте тринаести корен броја од 200 цифара. Не, није ово ни испит знања, ни смицалица. Покушавамо да вам предочимо колико је то главоломно, а задатак је – најбрже од свих на свету – урадио пре три године француски високошколац.

И то без коришћења оловке или ма какве рачунаљке, онако из главе или, како се учевно каже, менталним рачунањем. Да се не мучите: Алексис Лемер из Ремса за осам минута и 33 секунде срачунао је да је то шеснaестоцифрени број – 2391481494636373. До траженог скора води – ни мање, ни више – 400.000 милијарди комбинација!

Нови светски рекорд сместа је признат, постављен је у присуству два службена сведока: математичара Жан-Пол Делаја и судског извршитеља. Алексис Лемер је већ прозван највећим „живим компјутером” до сада, јер је изазов с којим се суочио „највећи у менталној аритметици у историји”!

Хиљадама година људи су трагали за тварима којима ће оснажити мисаоне способности и ободрити памћење. Упињући се да прошире властити ум жвакали су, кували и пушили лишће, корење и воћке. Потрага се наставила до наших дана, с једином разликом што садашњи шамани бораве у фармацеутским лабораторијама, а не у дивљим шумама. Ако их упитате зашто то чине, узвратиће да покушавају да начине лекарије којима ће умањити последице Алцхајмерове болести, тешког поремећаја пажње, мождане капи и излапелости, здружене с Паркинсоновим оболењем и душевним растројством (схизофренија).

Свакојака једињења зготовљена за лечење надохват су, истовремено, и за јачање духовног здравља.

Проширују сазнање

Лекови општепознати као појачивачи сазнања делују на нервне токове на којима се темеље мисаона збивања попут пажње, опажања, учења, памћења, причања, предвиђања и одлучивања, обично мењајући размеру умешаних хемијских неуротрансмитера. У минулих неколико десетлећа, како је скоро обзнанила Академија медицинских наука Велике Британије, појавило се мноштво фармацеутских супстанција којима се утиче на мозак.

Побројано је више од 600 које, према речима Гејбријела Хорна са Универзитета Кембриџ, научници проучавају само за отклањање неуролошких сметњи!

Досадашње искуство указује да већина неће добити одобрење за употребу, али приличан број хоће. Иако их ниједна компанија не препоручује за ишта друго, осим за исцелење, два постојећа – „риталин” (methylphenidate) и „провигил” (modafinil) – увелико се користе да осокољују људе. И један и други, заиста, оснажују сазнајне способности код здравих.

„Провигил”, на пример, потпомаже да се присетите још једне цифре или да проширите тзв. радно памћење (већина је у стању да упамти седам случајно одабраних, већ са осмом се навелико муче). Уједно побољшава учинак на проверама вештине планирања. Због повољног деловања на обичне људе, каже се у научном извештају, поменути лекови се препоручују да умање умор, помогну радницима да лакше поднесу учестале преласке из дневне у ноћну смену, поспеше успех на испитима и помогну у опорављању после вишечасовних авионских летова.

Почетком године „Нејчер”, један од водећих светских научних часописа, објавио је незваничан преглед изјашњавања својих читалаца, углавном истраживача: петина од 1.400 учесника изјавила је да узима „риталин”, „провигил” или бета-блокаторе (медикаменти за стишавање узнемирености) у немедицинске сврхе. Користе их, превасходно, за усредсређивање, прибраност и памћење. У тој петини преовлађује „риталин” (62 одсто) над „провигилом” (44); већина их набавља на рецепт или преко Интернета.

Многи, укључујући потписнике извештаја, сматрају да употреба лекова за појачавање сазнајних моћи убрзано расте.

И болесни и здрави

На делу је неколико приступа, а један од тих је – према мишљењу Тревора Робинса са Универзитета Кембриџ – „укључење” и „искључење” мозга. Грубо казано, нервна мрежа у глави се може посматрати као електрично коло у којем неуротрансмитери играју улогу „прекидача”.Такав преносник електрохемијских порука кроз џунглу живаца (у људском мозгу има око 100 милијарди неурона који, заједно са онима из осталих делова тела, чине огромну мрежу)

јесте глутамат који пребацује у положај „укључено” у колоплету памћење. Скоро откривена једињења, ампакини, поспешују његов учинак олакшавајући да нешто запамтите. Један од састојака, под скривеним називом CX717, проверава се на остарелим лицима оболелим од Алцхајмерове болести. Први налази наговешћују побољшање: насупрот кофеину, амфетамину и осталим подстицајним супстанцијама, тајанствени не повисује крвни притисак и не убрзава срчане откуцаје; чак не изазива зависност.

Гери Линч с Калифорнијског универзитетаје пре три године на основу дотичног састојка измислио високотехнолошку пилулу која подстиче нерве да једни с другима боље опште.

Сасвим неочекивано други подстрекач глутамата, „ди-сајклосерин”, испитиван је у поништењу памћења зато што је заборављање (или гашење, у неуоролошком казивању) појава у бројним појединостима слична учењу. Везујући се за извесне пријемнике (рецептори) глутамата, он по избору (селективно) подстиче гашење, потискујући учинке условљене удруживањем узнемирености, зависности и престрашености.

У огледима на пацовима опажени су наговештаји да су с претходним страхом спрегнута неугодна сећања ишчилела, нарочито изазвана послетрауматским стресовима. И поврх тога помаже да се мозак зависника поврати у пређашње стање, можда и да уклони узрочнике који наводе на пушење.

Други приступ проширењу ума подразумева коришћење неуротрансмитера ацетилхолина који упливише на нерве уплетене у усредсређеност, пажњу и памћење. Код оболелих од Алцхајмерове бољке они се постепено оштећују.

Проширење мисаоно-сазнајних моћи постаће, како се најављује, ускоро велики посао: лекарије осмишљене да исцељују болесне узимаће и здрави људи, и то нико не може да спречи.

Можда ће се неко окуражити да крене стопама Алексиса Лемера.