Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Приче из Великог рата

Први аеро-план узбунио варош

Први аеро-план узбунио варош
(Фото са сајта удружења Колектив)

С краја 1912. године у Србији је оформљен нови војни род, ратно ваздухопловство. Тада је војвода Радомир Путник решењем основао Ваздухопловну команду српске војске, са седиштем у Нишу. Овим Србија улази међу првих 15 земаља света које ваздухоплове уводе у наоружање, а касније и међу првих пет које су их употребиле у ратним дејствима (и то у балканским и Првом светском рату).

„Како је малена Србија, само осам година након полетања првог авиона у Америци, успела да ту новотарију уврсти у свој војни арсенал? Импресивна је чињеница да се ваздухопловство зачело у Србији скоро упоредо са његовим развојем у развијеним европским државама. Александар Дероко, један од заљубљеника у авионе, потоњи пилот, архитекта, академик, сећао се првих аеро-митинга у Београду који су пропагирали испуњење вековне жеље човека за летењем. Помиње доласке авијатичара Симона, Масљеникова, Чермака, посебно је описао подвиг Словенца Едуарда Русијана крајем 1910. године”, пише у књизи „Краљевски ваздухопловци – ужички војни округ 1912–1945” аутора Александра М. Огњевића.

Али ти аеро-плани и њихове моћи дуго су били непознаница за тадашњи народ. Страховали су обични људи шта им то „долази преко неба”, да ли ће да их угрози, можда падне на њих. Посебно у забаченим варошима, где нису ни чули за предратне аеро-митинге у престоници. Тај народни страх појачан је током Великог рата, од непријатељских бомби и дејствовања из летилице.

Остало је записано у Ужицу, бележи Зоран Жеравчић на сајту овдашњег Удружења „Колектив”, да је први авион овде виђен на почетку Првог светског рата. Био је то аустријски извиђачки аеро-план, на који су пуцали Ужичани и српска војска с положаја на Дринском фронту, али га нису оборили.

„Због малог долета тешко је веровати да је у првим годинама развоја авијације у Србији било летилица на небу изнад Ужица. Највероватније, први авион над Ужицем појавио се 1914. или 1915. године, и то непријатељски аеро-план у извиђању”, наводи Жеравчић, па цитира текст о томе из ужичког листа „Вести”, који је 1958. објавио Д. Прљевић:

„Када је изнад Ужица прелетео први аеро-план, који је споро летео, скоро милио изнад града, са улица свако ко је имао пушку у руци пуцао је на непријатељски аеро-план. Видео сам једног ужичког студента Веца Илића како гологлав са пушком јури на Пору да би био ближи непријатељу и што лакше га обалио. Било је случајева да су људи пуцали и из револвера. Кружиле су о овом аеро-плану читаве приче тако да је један пиљар, стари чика Станиша, тврдио да је видео пилота како држи цигарету у једној руци, а шољицу са кафом у другој. Међутим, важно је било да тај непријатељски авион, који је дошао из правца Босне и отишао у правцу истока, није бацао бомбе нити пуцао из митраљеза на варош”, писао је о том догађају из Великог рата Прљевић 1958. године.

Ипак, закључује у ово доба Жеравчић, могуће је да се овај аеро-план изнад Ужица појавио пре 1915, коју Прљевић помиње. Ево шта пише у дневничким белешкама из августа 1914. пуковника Ивана Павловића, команданта Ужичке бригаде на Дринском ратишту:

„Око 11 сати пре подне примећен је један аустријски аеро-план, који је из правца Ужица долетео изнад Кика, па преко Мусиног брда продужио у правцу Дервенте. Мада сам био наредио да га, у случају када би аеро-план био на погодном одстојању, са положаја гађају само нарочито одређени добри стрелци, ипак се са свију положаја (Кика, Шарампова, Мусиног брда, Високе главице) отвори јака паљба против аеро-плана, да смо ја и потпуковник Милутин Стефановић имали муке да је обуставимо. Ова ватра са свију положаја на нашој страни Дрине у први мах је јако збунила наше трупе у Босни, док нису опазили да је ватра против аустријског аеро-плана”, писао је у свом дневнику пуковник Иван Павловић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.