Није битно колика ти је плата већ шта можеш за њу да купиш

Иако просечна плата код нас расте и достигла је 85.485 динара у марту због високе инфлације опада куповна моћ становништва. А то се види из управо објављеног статистичког податка о промету у трговини на мало у априлу. Он је већи у текућим ценама за 7,3 одсто, али је у сталним ценама, када се искључи ефекат инфлације, мањи за 6,1 проценат. Слично се види и уколико се упореде прва четири месеца 2023. са истим периодом 2022. Промет робе у трговини на мало у том периоду већи је у текућим ценама за 10,4 одсто, а у сталним мањи је за 4,5 процената. Када се пореди април ове на април 2022. године храну, пиће и дуван смо реално куповали мање за 6,1 одсто, непрехрамбене производе за 8,3, а моторна горива за 2,8 процената.

Дејан Молнар, ванредни професор на Економском факултету у Београду, каже да се из поменутих података види да је опао животни стандард становништва.

„То је последица пре свега високе инфлације. Она је почела да пада, са 16,2 одсто у марту на 15,1 у априлу међугодишње, али је и даље висока. На месечном нивоу цене и даље расту. У априлу у односу на март биле су веће за 0,7 одсто. То само значи да цене расту спорије него раније, али нема говора о паду”, наводи Молнар.

Указује да је животни стандард већине грађана у Србији у последњих годину и по дана знатно лошији. Према подацима Републичког завода за статистику од децембра 2021. до априла 2023. храна и пиће поскупели су за 32 одсто, а категорија становања заједно са водом, гасом, енергентима је у истом периоду поскупела за 24 одсто. Из тога се види да су цене основних животних потреба, а оне чине две трећине трошкова, највише порасле. Истовремено просечна нето зарада је номинално повећана за свега девет до десет процената. Чињеница је да просечна плата расте и да је сада око 85.000 динара, али много спорије него производи на које трошимо највећи део наше зараде. И то је основни разлог пада куповне моћи и пада продаје у радњама.

„Грађане суштински не интересује колика им је плата, већ шта они за њу могу да купе. Количине опадају и сви купујемо мање. Очекујем да ће у наредном периоду још да опадне куповна моћ у сталним ценама”, напомиње Молнар.

Паду куповне моћи су кумовале и високе банкарске камате, јер грађани сада теже долазе до нових кредита, теже их рефинансирају што се види и по паду обима пласираних зајмова. Ако је некоме банка раније одобравала кредит од хиљаду евра, сада може да добије 500. У првом кварталу банке су становништву одобриле за 120 милијарди динара мање зајмова или за 6,1 одсто мање него у истом периоду прошле године. Камата на нове готовинске зајмове, у марту је износила 13,5 процената у просеку, а у септембру 2021 – 8,4 одсто годишње.

Молнар наглашава и посебан аспект такозване корпоративне похлепе. Тржишни актери користе то што постоји инфлација и што сви очекујемо да цене расту и они их повећавају. У Европској унији се већ преиспитује цео ланац снабдевања поготово код хране. Почев од произвођача, складиштара, дистрибутера, малопродаваца, јер се стиче утисак да се цене по инерцији повећавају више него што је потребно.

„Држава има регулаторну улогу да то преиспита, да се види да ли има договорног понашања, да ли је конкуренција на довољном нивоу. Утисак је да неки користе инфлацију као изговор за повећање цена и кад нема економског оправдања. Њихови трошкови не расту у тој мери у којој повећавају продајне цене. Зато држава мора да спречи такво понашање. Требало би направити анализу колика је стопа профита кроз приход и ту би се вероватно открило да су њихови приходи у процентуалном смислу вероватно и више порасли него што су њихови трошкови”, каже Молнар.