Турска под притиском у НАТО-у због Шведске

Иако се још није поново формално устоличио, Реџеп Тајип Ердоган се већ нашао под притиском савезника због одбијања да аминује пријем Шведске у НАТО. У војној алијанси покушавају да то питање реше до самита који се средином јула одржава у Вилњусу у Литванији.

После војне интервенције Русије у Украјини, Шведска и Финска су одлучиле да прекину традиционалну неутралност и да уђу у НАТО, што су на Западу дочекали аплаузима, како би отворили нову границу према Москви. Анкара је, међутим, то условила заоштравањем борбе против, како кажу, терориста који су побегли из Турске и нашли уточиште у Скандинавији. Она је затражила од Хелсинкија и Стокхолма да укину ембарго на продају оружја Турској због војних упада у Сирију, као и изручење више од сто екстремиста, чланова терористичке Радничке партије Курдистана (ПКК), који се боре за већа права свог народа у Анадолији, и следбеника имама Фетулаха Гулена, који је средином 2015. покушао државни удар у Турској.

У међувремену, Анкара је уклонила рампу за Финску, док је Шведска још на чекању. На тај начин Ердоган очигледно жели да, преко Стокхолма, упути поруку „старим” члановима НАТО-а који годинама пружају уточиште онима које Турска сматра терористима. Према открићу истанбулског „Хуријета”, Анкара већ дуже време узалудно тражи изручење више од 630 терориста који се крију у савезничким земљама: Америци (230), Немачкој (129), Грчкој (97), Белгији (52). Оне досад нису вратиле никога од тражених.

У Шведској је ове седмице ступио на снагу допуњени закон о борби против тероризма, који влади даје одрешене руке да заоштри став против екстремиста. „Противљење према Стокхолму може се сагледати и као победа Владимира Путина”, преносе новинске агенције изјаву шефа шведске дипломатије Тобијаса Билстрема.

После недавних избора у Турској огласио се и председник САД Џозеф Бајден. „Шведска ће ускоро бити примљена у НАТО. То вам обећавам”, уверен је он.

Шеф америчке дипломатије Ентони Блинкен је нешто конкретнији: нада се да ће тај проблем бити решен до следећег самита НАТО-а у Вилњусу.

Испод стола се очевидно воде велике игре. Шведска би могла да буде талац турско-америчких погађања, пошто две водеће земље НАТО-а не могу да постигну компромис око многих питања. Анкара сада тражи да купи четрдесет савремених ловаца Ф-16, као и делове за модернизацију застареле флоте. У америчком Конгресу, међутим, то условљавају пријемом Шведске у НАТО. У Анкари кажу да се та два питања не могу никако доводити у везу и прете да ће у том случају одустати од набавке америчких авиона и решење потражити на другој страни. Турска је то и урадила, када је пре пет година од Москве купила руске противваздухопловне системе С-400 пошто је Пентагон условио продају „патриота”.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг најавио је да ће посетити Турску „у скорој будућности”. „Шведско чланство је добро, не само за Стокхолм, нордијске земље и балтички регион, него и за цео НАТО. То ће ојачати алијансу, као и Турску”, преносе истанбулски медији изјаву генералног секретара.