Turska pod pritiskom u NATO-u zbog Švedske

Iako se još nije ponovo formalno ustoličio, Redžep Tajip Erdogan se već našao pod pritiskom saveznika zbog odbijanja da aminuje prijem Švedske u NATO. U vojnoj alijansi pokušavaju da to pitanje reše do samita koji se sredinom jula održava u Vilnjusu u Litvaniji.

Posle vojne intervencije Rusije u Ukrajini, Švedska i Finska su odlučile da prekinu tradicionalnu neutralnost i da uđu u NATO, što su na Zapadu dočekali aplauzima, kako bi otvorili novu granicu prema Moskvi. Ankara je, međutim, to uslovila zaoštravanjem borbe protiv, kako kažu, terorista koji su pobegli iz Turske i našli utočište u Skandinaviji. Ona je zatražila od Helsinkija i Stokholma da ukinu embargo na prodaju oružja Turskoj zbog vojnih upada u Siriju, kao i izručenje više od sto ekstremista, članova terorističke Radničke partije Kurdistana (PKK), koji se bore za veća prava svog naroda u Anadoliji, i sledbenika imama Fetulaha Gulena, koji je sredinom 2015. pokušao državni udar u Turskoj.

U međuvremenu, Ankara je uklonila rampu za Finsku, dok je Švedska još na čekanju. Na taj način Erdogan očigledno želi da, preko Stokholma, uputi poruku „starim” članovima NATO-a koji godinama pružaju utočište onima koje Turska smatra teroristima. Prema otkriću istanbulskog „Hurijeta”, Ankara već duže vreme uzaludno traži izručenje više od 630 terorista koji se kriju u savezničkim zemljama: Americi (230), Nemačkoj (129), Grčkoj (97), Belgiji (52). One dosad nisu vratile nikoga od traženih.

U Švedskoj je ove sedmice stupio na snagu dopunjeni zakon o borbi protiv terorizma, koji vladi daje odrešene ruke da zaoštri stav protiv ekstremista. „Protivljenje prema Stokholmu može se sagledati i kao pobeda Vladimira Putina”, prenose novinske agencije izjavu šefa švedske diplomatije Tobijasa Bilstrema.

Posle nedavnih izbora u Turskoj oglasio se i predsednik SAD Džozef Bajden. „Švedska će uskoro biti primljena u NATO. To vam obećavam”, uveren je on.

Šef američke diplomatije Entoni Blinken je nešto konkretniji: nada se da će taj problem biti rešen do sledećeg samita NATO-a u Vilnjusu.

Ispod stola se očevidno vode velike igre. Švedska bi mogla da bude talac tursko-američkih pogađanja, pošto dve vodeće zemlje NATO-a ne mogu da postignu kompromis oko mnogih pitanja. Ankara sada traži da kupi četrdeset savremenih lovaca F-16, kao i delove za modernizaciju zastarele flote. U američkom Kongresu, međutim, to uslovljavaju prijemom Švedske u NATO. U Ankari kažu da se ta dva pitanja ne mogu nikako dovoditi u vezu i prete da će u tom slučaju odustati od nabavke američkih aviona i rešenje potražiti na drugoj strani. Turska je to i uradila, kada je pre pet godina od Moskve kupila ruske protivvazduhoplovne sisteme S-400 pošto je Pentagon uslovio prodaju „patriota”.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da će posetiti Tursku „u skoroj budućnosti”. „Švedsko članstvo je dobro, ne samo za Stokholm, nordijske zemlje i baltički region, nego i za ceo NATO. To će ojačati alijansu, kao i Tursku”, prenose istanbulski mediji izjavu generalnog sekretara.