Нисам за ванредно стање (1)

После потписивања коалиционог споразума између владајућих странака Демократске странке, Г17 плус и савеза Демократска странка Србије – Нова Србија, "логично је да смо ближи договору о датуму избора", сматра Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу и функционер ДС-а. Министар није желео да коментарише наводе о незваничном предлогу ДС-а о чему су ових дана писали медији (да се избори одрже 9. децембра или крајем фебруара 2008.), али је у разговору за "Политику" рекао да све треба да буде у складу са Уставним законом и да је то став ДС-а.
Министар Марковић истиче да су сва четири закона која се тичу локалних избора (о локалној самоуправи, о локалним изборима, о главном граду и о територијалној организацији) спремна да врло брзо буду предата влади у процедуру, али...

"Оно што је за нас велики проблем, то је непостојање договора о изборном систему. Од њега ће зависити и однос извршних и представничких органа власти у јединицама локалне самоуправе, зависиће питање заштите мандата и нека друга питања. Ми смо због тога блокирани у овом моменту, те заиста није одговорност министарства то што у овом моменту тих закона нема", истиче он.

Али кажете да су закони већ практично готови. Шта то значи?

Ми имамо један предлог закона о локалним изборима који нам представља неку врсту основе. У том предлогу закона смо предвидели већински изборни систем полазећи од става да је тај систем примеренији за локалне изборе. А имајући у виду и то да је Устав предвидео да председника општине бирају одборници, односно да га бира локална скупштина, а не грађани, онда смо сматрали да је потребно да грађани бирају барем именом и презименом људе који ће бити у општинској скупштини.

Најављивали сте да ће предлози закона бити спремни у октобру...

...И спремни су, али ми их не можемо пустити у процедуру, без јасног сигнала да ће добити подршку 126 посланика, јер би то било врло неозбиљно.

А да ли сте у вези са законом о локалним изборима контактирали са коалиционим партнерима из осталих странака?

У овом моменту СРС, ДСС, Г17 плус и групација око ЛДП-а, практично сви други, заговорници су пропорционалног изборног система. И то, такође, није проблем, јер је и тај систем легитиман.

Рекли сте да Уставни закон мора да се поштује. Шта то конкретно значи, када избори морају да буду расписани, а када одржани?

То значи да се избори морају расписати до краја ове године, односно Уставни закон дословце каже да ће се избори расписати до краја 2007. године, односно најкасније 60 дана од дана усвајања сета закона који су неопходни за расписивање избора.

Сад практично цитирате одредбу Уставног закона, која се, међутим, у оквиру коалиције различито "чита".

Чињеница је да можемо имати спор због тога, али неспорно је да је више него очигледно да избори морају да се одрже или крајем ове или почетком следеће године. Како год читали, избори се не могу пролонгирати. Они морају бити расписани и ту нема дилеме. А од момента расписивања протиче одређени рок не краћи од 30 и не дужи од 90 дана.

Говорите о председничким изборима?

Било којим... нови закон ће уредити то питање. Може бити 45 до 90, 30 до 60, 30 до 90 дана, сасвим свеједно.

Значи, хоћете да кажете да свакако пре расписивања избора морају да буду донети сви закони предвиђени Уставним законом?

Не. Уставни закон не каже јасно да морају да буду расписани тако. Може се десити да избори буду расписани и пре доношења овог сета закона. Али, немогуће би било да се не донесу ни закони, а да се не распишу ни избори. То је онда очигледно кршење самог закона.

Ни у овоме се не слажете са коалиционим партнерима (ДСС сматра да су ови закони обавезни пре расписивања избора).

Па није тајна да се ми не слажемо увек.

Да ли остајете при ставу да је реално да председнички избори буду у децембру ове године, а локални и покрајински на пролеће? Је ли то и даље реално?

Ја мислим да јесте реално. Не видим ниједан разлог зашто се то не би десило тако.

А зашто мислите да је потребно да буду одржани прво председнички избори?

Не, уопште не мислим да је потребно да се одрже прво председнички. Могу сви истовремено. Ја мислим да би за локалну самоуправу било "лековито" да иде самостално, да се кандидати не крију иза својих странака, својих лидера, него да заиста једном видимо ко су ти људи који седе у локалним парламентима. Због тога бих волео, као министар за локалну самоуправу, да локални избори иду одвојено од било којих других избора и да се људи кандидују именом и презименом, јер нам је неопходно повећање квалитета локалне политике. А то може доћи само са бољим квалитетом људи који воде ту локалну политику.

Председничке изборе би, дакле, требало што пре расписати, без обзира на све оне законе из Уставног закона?

Не можемо имати блокаду. Шта ако се ти закони не донесу у наредних годину дана? Значи, нема избора. И шта онда? Онда је то изигравање Уставног закона, јер уставописац сигурно није хтео да направи ситуацију у којој би био блокиран рад државе. Врло је јасно да је Уставни закон желео да веже расписивање избора за крај 2007. године.

Али, ако бисмо изабрали новог председника државе по старим законима, зар то не би било помало контрадикторно? Био би изабран због новог Устава, према Уставном закону, имао би нека нова овлашћења, а био би изабран по старим правилима, при том би и даље важили закони који не одговарају новом Уставу.

Па није, ти закони су само разрада уставних начела, тако да то није проблем.

Значи он би се у раду ослањао само на Устав?

Наравно, нису те промене таквог обима када је реч о председнику републике да би на било који начин доводило у питање његово функционисање. У крајњем случају, он и сада ради и функционише и не постоји никакав спор или дилема око обима надлежности. Ништа ту не би било ново и чудно.

Али ваши коалициони партнери из ДСС-а кажу да би изборе требало одложити до окончања разговора о статусу Космета.

То је врло контрадикторно. С једне стране наша држава се залаже да преговори не буду орочени на 10. децембар, а с друге стране кажемо да нећемо имати изборе док се не реши питање статуса КиМ. Па сад, ако успемо у првом залагању значи да ће преговори трајати можда и наредне две-три године, што значи да следствено томе нећемо имати изборе у наредне две-три године. Друго, Албанци на Косову и Метохији спроводе изборе и излазе на изборе. Све нормалне и демократске државе излазе на изборе независно од тога какве проблеме имале, сем кад се нађу у ванредном стању. Ако неко мисли да се ми налазимо у ванредном стању и жели да заведе у овој земљи неку врсту ванредности, онда то треба отворено и рећи. Ја не мислим да ми треба да улазимо у ванредно стање нити мислим да је добро да у преговоре о коначном статусу КиМ улазимо као земља која није у стању да поштује сопствени Уставни закон и сопствене прописе, јер самим тим шаљемо поруку да смо крајње неозбиљно друштво и не можемо очекивати да ће неко други да нас схвати озбиљно и да поштује наше захтеве који су потпуно легитимни. Прича о одлагању избора због КиМ врло је озбиљна прича, која озбиљно суспендује уставни поредак ове земље. Тако нешто није чинио ни Милошевић деведесетих.