Сарин оштар старт на Москву

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 12. септембра – Републиканска кандидаткиња за потпредседницу Америке Сара Пејлин (44) наговестила је да би – у тандему са својим шефом Џоном Мекејном (72) – заступала прилично оштар наступ према ривалима у свету. Није, на пример, искључила ни могућност да дође до рата с Русијом – око Грузије.

Изречено јој треба, ипак, привремено узети с повећаном дозом разумевања за њен положај, описан у изреци „нашла се вила у чем’ није била”, пошто је морала да доказује да је квалификована за високу дужност, па да је упућена и у ствари које није била у прилици да поближе упозна, као што су сложени, не само најшири него и двострани, међународни односи. Синоћ је, наиме, дала свој први опсежни интервју неком од утицајних медија, телевизији Еј-Би-Си, после брзометних часова које су јој о глобалним везама дали експерти из Мекејновог изборног штаба, чиме је попуњен тек део празнина у њеном виђењу света. С положаја гувернера Аљаске и особе која је више била посвећена лову на лосове и лососе, него потери за „америчким непријатељем број један” Осамом бин Ладеном.

У не сасвим конкретизованом разговору са искусним водитељем Чарлијем Гибсоном (65), Пејлинова је широј јавности премијерно ставила на знање да би до рата с Русијом могло да дође – у оквиру одредаба НАТО-а да штити своје чланице (а што подразумева да би тада Грузија имала такав статус). Рекла је, уједно, да првенство даје дипломатским средствима, уз евентуално завођење санкција Москви, па да не верује у обнову хладног рата, али да се Кремљу не може допустити да себи потчињава суседе, да би истакла да је њој као челнику Аљаске, с чијих се делова „може видети Русија”, стало до добрих веза с тим суседом (од кога је Америка 1867. Аљаску откупила за ондашња 7,2 милиона, илити садашњих приближно 360 милиона, долара).

Да купопродаје преко Беринговог мореуза није било, ко зна каква би била судбина и Пејлинове и светских односа и положаја Русије, која би можда остала једина земља с повезаним територијалним протезањем на три континента. Али, трговина – ситницама као и „крупницама” – врти где бургија неће.

Промет интереса се испоставља као одлучујући и у Сарином случају. Опште чуђење због Мекејнове одлуке да њу, неискусну, узме за своју „десну руку”, свргла је околност да је тај тандем убрзо смањио предност демократског дуета Барак Обама (47) – Џозеф Бајден (65), а по неким анкетама га сустигао и чак претекао.

Та околност Сари олакшава нови посао. Свесна своје атрактивности као новог феномена „провинцијалке против елите центра”, уз то и уверљива припадница лепшег пола, она се не либи да изриче своје судове и о непроученим кретањима – без страха од чињеница.

У синоћном интервјуу она се исказала и као одлучни подржавалац Израела да се, на начин који нађе за сходан, одбрани од претњи Ирана, које представљају „опасност за цео свет”. А избегавајући јасан одговор на питање да ли Америка има право да интервенише на територији Пакистана, у потрази за Бин Ладеном и његовим упориштима, она је поновила формулу да Америци увек на „столу стоје све опције”.

Највише муке имала је с препознавањем – шта је водитељ „хтео да каже” кад ју је питао о „Бушовој доктрини”. Тек кад јој је, у трећем прецизирању, постало јасно да се ради о доктрини „превентивног напада” (неосновано, како се испоставило, примењеној у Ираку), рекла је да се с њој слаже „ако се ради о благовременој одбрани Америке од опасности да буде нападнута, на основу поузданих обавештајних извештаја”. Не оспоравајући директно Буша, додала је да би претпостављена нова власт, с њом на положају број два, била „боља” на задацима у Ираку, на чије бојиште креће и њен 19-годишњи син. 

Није направила упадљивије гафове, констатовао је „Њујорк тајмс”. Али, посматрачи су приметили да су у интервјуу о светским кретањима изостали њен широки осмех и популистичка фразеологија. Ваљда због тога што је докучила, или чула од других, да су питања којима је изложена, већ сада, знатно озбиљнија од њеног, још пробитачног, изборног имиџа.

У сваком случају, Сара је оштро стартовала, поготову – на Русију, указују овдашњи аналитичари. А тиме и потврдила, назначава се, надимак Баракуда – добијен због агресивне игре у средњошколском кошаркашком тиму…