Како број пријатеља утиче на ментално здравље младих

Ако су пријатељи „врхунско божанство”, а вага и огледало највећи непријатељи генерације на раскршћу детињства и младости, онда су „Тикток” и „Инстаграм” „страшни суд” од чије пресуде највише стрепе савремени тинејџери, показало је истраживање др Јоване Трбојевић Јоцић, психолога и професора Универзитета у Крагујевцу, које је презентовано на 71. Конгресу психолога Србије. Студија која је спроведена на репрезентативном узорку од 1.576 матураната гимназија и средњих стручних школа на територији Војводине, просечне старости 19 година, такође је показала да 37 одсто њих има више блиских пријатеља, а да скоро половина има тек неколико блиских другара. Седам одсто њих каже да има само једног блиског пријатеља, а два одсто признаје да нема друга свог.

– Адолесценција је један од најбурнијих периода у животу младе особе, када се она бори са спознајом себе и има развојни задатак да одговори на питања – ко сам, шта сам и шта желим у животу. Истовремено, адолесценти имају снажну потребу да буду прихваћени у групи вршњака, како реалних, тако и виртуелних. С обзиром на то да је садашња генерација адолесцената рођена у свету друштвених мрежа, дешавања у онлајн реалности често су подједнако важна као и социјалне релације у физичком свету. Због тога је циљ овог истраживања био да идентификујемо утицај вршњака на ментално здравље – објаснила је др Јована Трбојевић.

Резултати су, како је напоменула, потврдили оно што је вековима познато о тинејџерима – да број пријатеља има снажан утицај на психичко благостање младих.

– Ако имају мање пријатеља, већа је вероватноћа да ће имати повишене вредности анксиозности и депресивности, као и да ће имати неке психосоматске проблеме. Осим песимистичнијег односа према свету, тинејџери са мањком пријатеља имају и виши степен перципираног стреса и чешће се осећају као да су сами на свету – истакла је др Јована Трбојевић.

Осим успостављања стабилних социјалних и пријатељских односа, тинејџери морају да формирају телесни идентитет и буду задовољни „двојником” у огледалу. Нажалост, живот у свету социјалних мрежа, у коме су стално изложени критици од стране познатих и непознатих „пријатеља” и пратилаца, има своју цену. А та цена неретко је урушавање самопоштовања – често је довољан само један негативан коментар о „клемпавом” увету па да девојчица никад више не скупи косу у коњски реп. Још је поразније да се незадовољство сопственим изгледом среће на све нижем узрасту, па више не представља изненађење када деветогодишња девојчица изјави да је „дебела”.

– Ако се има на уму да је задовољство сопственим изгледом најважнији фактор задовољства собом у тинејџерском периоду, онда је јасно колико младе боли идеја да имају превелик нос или прешироке кукове. Што су старији, адолесценти су мање задовољни изгледом – иако су девојке у просеку незадовољније својим телом, пате и дечаци, али они о томе не говоре гласно. Иако имају свест о томе колико речи боле, адолесценти умеју да буду веома сурови једни према другима, нарочито на социјалним мрежама, где често крију свој прави идентитет. Због тога су и критике које упућују једни другима веома повређујуће. Чак иако нису у форми експлицитних примедби, критике су обавијене у форму имплицитних императива „Овако треба да изгледаш”, „То је забрањено или непожељно”, „Тако треба да се понашаш”... Треба имати на уму да су ови тинејџери скоро две године били у социјалном карантину због пандемије вируса корона, што их је још више везало за друштвене мреже и учинило осетљивијим за дешавања у том свету – закључила је др Јована Трбојевић.