Студентске размене – прилика за стицање нових искустава

Имам другаре од Аргентине и САД све до Хонгконга, похвалио се „Политици” Станко Јовић, студент завршне године Економског факултета у Суботици, Универзитета у Новом Саду. Он је у оквиру студентске размене провео летњи семестар школске 2021/2022. на Универзитету Приморска у Копру.

– Најтеже ми је било да усагласим предмете на матичном факултету са предметима које сам тамо полагао. У овоме су ми помогли представници оба факултета – рекао је Јовић за наш лист.

Он је један од студената који је искористио могућност да отпутује у оквиру пројекта међународне размене студената „Еразмус плус”, највећег едукативног програма у Европи. Студенти у изабраној земљи проведу углавном један семестар, али некад и целу академску годину.

Јовић је додао да га је искуство које је стекао на размени инспирисало да се пријави за још једну, па сада студира у Аустрији, на Универзитету у Грацу.

С друге стране, Жули С., студенткиња из Француске, провела је зимски семестар школске 2022/2023. на Филолошком факултету у Београду.

– Свиђају ми се балканска култура, музика, менталитет људи, али и ракија. Професори су били веома фини према нама. Није ми било тешко да пратим наставу, зато што факултет у Србији функционише слично као мој матични – истакла је наша саговорница.

Размене су отворене за студенте друге године и старије. Пријављивање је могуће преко платформе „МобиОн”, где се налазе и све неопходне информације, списак универзитета за размену, смерови који се могу студирати, рок за конкурисање и листа потребне документације.

– У претраживачу на сајту заинтересовани студенти би требало да одаберу „одлазну размену”, што значи избор факултета у иностранству који желе да похађају. Тако ће им се сузити одабир научних области. Ако претражују по земљи, избор је шири, али и компликованији – рекао је за наш лист Марко Божовић, секретар Канцеларије за мобилност на Филолошком факултету у Београду.

Најважнији документ који се поставља на ову платформу је „уговор о учењу”. То је формулар, у који се, поред података о кандидату и матичној и гостујућој институцији, уноси списак одабраних предмета чија ће предавања студент похађати на страном факултету. Професори са матичног факултета могу значајно да помогну при одабиру предмета како би се студенту сви испити које је положио у иностранству признали по повратку.

Листа положених испита на матичном факултету је још један документ неопходан за аплицирање. Један од услова за одлазак је и знање једног страног језика, најчешће енглеског и неопходно је приложити сертификат као доказ.

Позиви за размене се отварају углавном у јануару и фебруару за летњи семестар текуће академске године, али могу бити и нешто касније.

– Има и „размена” активних током целе године. У јулу и августу отворених позива нема, јер је тада распуст – истакао је Божовић.

Школарина се не плаћа, већ студенти добијају стипендију која покрива трошкове живота у иностранству.

– Износ стипендије је одређен по групама земаља. Калкулатор физичке удаљености од државе из које студент долази до оне у којој ће боравити примењује се у рачунању путних трошкова – додао је Божовић.