Ријад берзама уручио нафтни „лилихип”

Шта год да буде са светском привредом до краја 2024, водећи светски извозник нафте – Саудијска Арабија – од јула глобалном тржишту самоиницијативно ускраћује нових милион барела стратешке сировине дневно. Ако затреба, Ријад ће и додатно заврнути нафтне славине, поручио је принц Абдулазиз бин Салман, саудијски министар енергетике, након дводневног викенд-окупљања ОПЕК-а плус у Бечу.

После такве одлуке Ријада, барел „брента” достигао је јуче цену од 78,73 долара (у петак 73,54 долара с јулским датумом испоруке), док је мерно буре лаке тексаске нафте коштало и 75,06 долара (у петак 69,46 долара).

„Хтели смо да засладимо колач. Ово је наш ’лилихип’. Желимо да држимо берзе у неизвесности. Тим поводом, учинићемо шта год треба да обезбедимо стабилност светског тржишта нафте”, додао је принц Абдулазиз бин Салман.

Да очува јединство удружења 23 државе произвођача нафте предвођене Саудијском Арабијом и Русијом, ОПЕК плус је овог пута уприличило нову листу права и обавеза чланица. Све заједно, остају при досадашњим договорима (од прошлог октобра и овог априла) о збирном ускраћивању светског тржишта за око 3,6 милиона барела нафте дневно, и то до краја 2024. Притом, Русија, што са ОПЕК-а тиче, нема званичну обавезу да смањује производњу. И то упркос мање-више јавној неизвесности колико је испоштовала сопствену најаву из марта о добровољном спуштању производње за 500.000 барела нафте дневно.

Истовремено, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) добили су ’зелено светло’ ОПЕК-а да повећају производњу нафте – на чему Абу Даби већ неко време одлучно инсистира – за око 200.000 барела дневно. Што се осталих чланица ОПЕК-а плус тиче, афрички ’тешкаши’ Ангола и Нигерија, након вишечасовног опирања у недељу у Бечу, ипак су прихватиле да снизе званичну квоту своје производње, коју ионако муку муче да испуне. Реч је иначе о мери, која би поједине афричке државе богате нафтом могла да учини мање атрактивним за евентуалне будуће „фосилне” инвестиције.

„Ово је наша кућа”, лаконски је појаснио Хаитам ел Гаис, генерални секретар ОПЕК-а, након скупа с којег овог пута нису имали право да извештавају поједини водећи финансијски медији Запада, као што су Ројтерс, Блумберг и „Волстрит џорнал”.

Гаис је тиме, изгледа, назначио да ће у предстојећем периоду, а према најавама до краја 2024, ОПЕК плус гледати да будуће потезе, али и унутрашња превирања, другачије представи јавности. Понајвише, изгледа, шпекулативним трговцима нафтом, с којима је Ријад, од скупа у Бечу, у отвореном одмеравању снаге утицаја на цену барела.

За сада, с првим скоком цене нафте, јуче, ка цени од 80 долара (која отприлике одговара буџетским плановима Ријада), изгледа да ће Саудијска Арабија добити прву рунду.

Берзанске спекулације уочи самита ОПЕК-а плус да је Ријад у озбиљном раскораку с Москвом, али и с Абу Дабијем, око даљег заједничког завртања нафтних славина, разрешене су увођењем издвојених права за поједине најзначајније извознике нафте. Да ли је то знак немоћи Саудијске Арабије да наметне радикалну меру свима осталима у ОПЕК-у плус или Ријад игра дугорочно, на флексибилније јединство потеза унутар удружења у геополитички све неизвеснијим временима?

Било како било, у тренутку кад и „ОПЕК плус” и Међународна агенција за енергију (ИЕА), у одвојеним проценама, очекују осетан раст глобалне тражње нафте у трећем кварталу ове године, Ријад је спреман да производњу снизи на око девет милиона барела дневно (најнижа од почетка 2021), док Москва може да настави с рекордним пумпањем нафте. Ако се зна да Саудијска Арабија већ неко време пословично даје предност нафтном бизнису с Азијом, а Русија налази све расположеније купце у Кини, Индији, Турској... где би онда у трећем кварталу очекивани дефицит нафте на тржишту могао најпре, и то папрено, да се осети? Чини се да је реч о западном тржишту.

Ако на лето на западној хемисфери – у јеку сезоне летњих путовања и годишњих одмора – буде мањка нафте, као што и на берзама стрепе, може ли да се оствари прогноза да би барел „брента” могао да достигне цену и од 100 долара? Такву астрономску цену јуче је иначе прогнозирао индијски бизнис дневник „Декан хералд”. У том случају, остварило би се недавно упозорење принца Абдулазиза бин Салмана берзанским шпекулантима да „припазе” кад се кладе на пад цене барела, услед геоекономских и других неизвесности. Колико би „лилихип” онда могао да кошта Ријад, Москву и остале у ОПЕК-у плус, као и купце нафте широм света, тек остаје да се види.