Rijad berzama uručio naftni „lilihip”

Šta god da bude sa svetskom privredom do kraja 2024, vodeći svetski izvoznik nafte – Saudijska Arabija – od jula globalnom tržištu samoinicijativno uskraćuje novih milion barela strateške sirovine dnevno. Ako zatreba, Rijad će i dodatno zavrnuti naftne slavine, poručio je princ Abdulaziz bin Salman, saudijski ministar energetike, nakon dvodnevnog vikend-okupljanja OPEK-a plus u Beču.

Posle takve odluke Rijada, barel „brenta” dostigao je juče cenu od 78,73 dolara (u petak 73,54 dolara s julskim datumom isporuke), dok je merno bure lake teksaske nafte koštalo i 75,06 dolara (u petak 69,46 dolara).

„Hteli smo da zasladimo kolač. Ovo je naš ’lilihip’. Želimo da držimo berze u neizvesnosti. Tim povodom, učinićemo šta god treba da obezbedimo stabilnost svetskog tržišta nafte”, dodao je princ Abdulaziz bin Salman.

Da očuva jedinstvo udruženja 23 države proizvođača nafte predvođene Saudijskom Arabijom i Rusijom, OPEK plus je ovog puta upriličilo novu listu prava i obaveza članica. Sve zajedno, ostaju pri dosadašnjim dogovorima (od prošlog oktobra i ovog aprila) o zbirnom uskraćivanju svetskog tržišta za oko 3,6 miliona barela nafte dnevno, i to do kraja 2024. Pritom, Rusija, što sa OPEK-a tiče, nema zvaničnu obavezu da smanjuje proizvodnju. I to uprkos manje-više javnoj neizvesnosti koliko je ispoštovala sopstvenu najavu iz marta o dobrovoljnom spuštanju proizvodnje za 500.000 barela nafte dnevno.

Istovremeno, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) dobili su ’zeleno svetlo’ OPEK-a da povećaju proizvodnju nafte – na čemu Abu Dabi već neko vreme odlučno insistira – za oko 200.000 barela dnevno. Što se ostalih članica OPEK-a plus tiče, afrički ’teškaši’ Angola i Nigerija, nakon višečasovnog opiranja u nedelju u Beču, ipak su prihvatile da snize zvaničnu kvotu svoje proizvodnje, koju ionako muku muče da ispune. Reč je inače o meri, koja bi pojedine afričke države bogate naftom mogla da učini manje atraktivnim za eventualne buduće „fosilne” investicije.

„Ovo je naša kuća”, lakonski je pojasnio Haitam el Gais, generalni sekretar OPEK-a, nakon skupa s kojeg ovog puta nisu imali pravo da izveštavaju pojedini vodeći finansijski mediji Zapada, kao što su Rojters, Blumberg i „Volstrit džornal”.

Gais je time, izgleda, naznačio da će u predstojećem periodu, a prema najavama do kraja 2024, OPEK plus gledati da buduće poteze, ali i unutrašnja previranja, drugačije predstavi javnosti. Ponajviše, izgleda, špekulativnim trgovcima naftom, s kojima je Rijad, od skupa u Beču, u otvorenom odmeravanju snage uticaja na cenu barela.

Za sada, s prvim skokom cene nafte, juče, ka ceni od 80 dolara (koja otprilike odgovara budžetskim planovima Rijada), izgleda da će Saudijska Arabija dobiti prvu rundu.

Berzanske spekulacije uoči samita OPEK-a plus da je Rijad u ozbiljnom raskoraku s Moskvom, ali i s Abu Dabijem, oko daljeg zajedničkog zavrtanja naftnih slavina, razrešene su uvođenjem izdvojenih prava za pojedine najznačajnije izvoznike nafte. Da li je to znak nemoći Saudijske Arabije da nametne radikalnu meru svima ostalima u OPEK-u plus ili Rijad igra dugoročno, na fleksibilnije jedinstvo poteza unutar udruženja u geopolitički sve neizvesnijim vremenima?

Bilo kako bilo, u trenutku kad i „OPEK plus” i Međunarodna agencija za energiju (IEA), u odvojenim procenama, očekuju osetan rast globalne tražnje nafte u trećem kvartalu ove godine, Rijad je spreman da proizvodnju snizi na oko devet miliona barela dnevno (najniža od početka 2021), dok Moskva može da nastavi s rekordnim pumpanjem nafte. Ako se zna da Saudijska Arabija već neko vreme poslovično daje prednost naftnom biznisu s Azijom, a Rusija nalazi sve raspoloženije kupce u Kini, Indiji, Turskoj... gde bi onda u trećem kvartalu očekivani deficit nafte na tržištu mogao najpre, i to papreno, da se oseti? Čini se da je reč o zapadnom tržištu.

Ako na leto na zapadnoj hemisferi – u jeku sezone letnjih putovanja i godišnjih odmora – bude manjka nafte, kao što i na berzama strepe, može li da se ostvari prognoza da bi barel „brenta” mogao da dostigne cenu i od 100 dolara? Takvu astronomsku cenu juče je inače prognozirao indijski biznis dnevnik „Dekan herald”. U tom slučaju, ostvarilo bi se nedavno upozorenje princa Abdulaziza bin Salmana berzanskim špekulantima da „pripaze” kad se klade na pad cene barela, usled geoekonomskih i drugih neizvesnosti. Koliko bi „lilihip” onda mogao da košta Rijad, Moskvu i ostale u OPEK-u plus, kao i kupce nafte širom sveta, tek ostaje da se vidi.