Хладноратовско америчко-кинеско руковање у Сингапуру

Свет као да постаје све више „тесан” за две суперсиле које, упркос формално израженој жељи за дијалогом, у ствари једна другу опасно војно зачикавају.

Зато први „блиски сусрет” челника кинеске и америчке одбране није ни могао да одмакне даље од суздржаног руковања пред камерама уочи заједничке вечере организоване за све учеснике безбедносног самита Шангри-Ла.

Кинески министар одбране Ли Шангфу и његов колега Лојд Остин, први човек Пентагона, били су главне звезде скупа у Сингапуру који је минулог викенда окупио представнике 54 земље. Али, уместо дијалога, они су водили монологе у којима су углавном једни друге кривили за потенцијално експлозивну ситуацију у Индопацифику.

Неколико дана уочи конференције о безбедности, кинески борбени авион изнад Јужног кинеског мора извео је, како су из Пентагона описали, „непотребан агресивни маневар” у акцији пресретања америчког авиона. А док је Лојд Остин у конференцијској сали позивао Пекинг да отвори војне канале комуникације, кинески и амерички разарач само што се нису сударили у Тајванском мореузу.

Због напетости између две суперсиле, која је бацила у сенку све остале дискусије, аустралијски премијер Ентони Албанезе поручио је да се плаши да би „слом” у америчко-кинеском дијалогу могао да изазове ланац ескалације који би био поражавајући за свет. Начелник штаба јапанских снага за самоодбрану Јошихиде Јошида алармантно је поручио да се међународна заједница налази у „преломном” тренутку због баука рата који се надвија над Азијом.

Остин и Ли су истакли жељу својих држава да се избегну сукоби и промовише стабилност, али иза позадине њихових одвојених говора као да се за октаву јаче, ипак, чуло претеће звецкање оружјем.

Дан после драме у Тајванском мореузу, у којој се кинески разарач „приближио” на само 137 метара од америчког брода „Чанг-хун” током заједничке америчко-канадске мисије, Ли Шангфу је оптужио САД да „провоцирају блоковску конфронтацију из сопствених интереса”, рекавши да Вашингтон и његови савезници измишљају правила како би потврдили доминацију у региону.

Лојд Остин је рекао да САД не траже сукоб или конфронтацију, али да неће ни поклекнути пред малтретирањем или принудом.

Његов кинески колега, пак, јасно је ставио до знања да Пекинг неће дозволити да поморске патроле САД и њихових савезника буду изговор за успостављање хегемоније у региону, оптуживши Вашингтон за „хладноратовски менталитет”. Ли је упозорио да би покушаји стварања савеза сличних НАТО-у одвели Азију у вртлог спорова и сукоба.

Амерички министар одбране је у свом говору, пак, тврдио да САД не покушавају да створе нови НАТО у Азији кроз продубљивање партнерства с мноштвом регионалних сила. Остин је искористио прилику да укори Кину због одбијања војних преговора, остављајући две суперсиле у ћорсокаку око решавања спорних питања Тајвана, територијалних размирица у Јужном кинеском мору и ограничења која је увео председник САД Џозеф Бајден на извоз полупроводника.

Пекинг је пре самита у Сингапуру одбио амерички захтев за директне војне разговоре, пре свега у знак протеста због санкција које су САД увеле генералу Ли Шангфуу 2018. због куповине оружја од Русије. А кинески министар одбране одбио је и сусрет с канадском колегиницом Анитом Ананд на маргинама самита.

Затварајући врата за војне разговоре са САД и Канадом, Кина их је на другој страни отворила према Старом континенту. Тако су Европљани били главни саговорници Пекинга на конференцији у Сингапуру. Лин Шангфу, који је у Сингапуру дебитовао на међународној сцени, имао је одвојене састанке с високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузепом Борељом, немачким министром одбране Борисом Писторијусом и британским секретаром за одбрану Беном Воласом.

Борељ је састанак с Лијем описао као „конструктиван” и навео у твиту да су се дотакли „заједничких стратешких забринутости”, које су, осим рата Русије против Украјине, укључивале Тајван и ситуацију у Јужном кинеском мору.

У сусрету с генералом Лијем немачког министра одбране је више мучило откриће „Шпигла”, које је Пекинг у међувремену демантовао, да Кина ангажује бивше немачке војне пилоте: „Јасно сам ставио до знања да очекујем да се та пракса одмах заустави”, рекао је Писторијус новинарима у Сингапуру. Додао је да кинески министар одбране није негирао ангажовање бивших немачких војних пилота, али је умањио њихов значај.

Опомену Ли Шангфуа упућену „ванрегионалним земљама” – да не шаљу ратне бродове у Јужно кинеско море у покушају да изазову проблеме – као да није имао ко да чује. Осим САД и Канаде, и Немачка и Холандија планирају да догодине пошаљу своја ратна пловила у регион Индопацифика.