Hladnoratovsko američko-kinesko rukovanje u Singapuru

Svet kao da postaje sve više „tesan” za dve supersile koje, uprkos formalno izraženoj želji za dijalogom, u stvari jedna drugu opasno vojno začikavaju.

Zato prvi „bliski susret” čelnika kineske i američke odbrane nije ni mogao da odmakne dalje od suzdržanog rukovanja pred kamerama uoči zajedničke večere organizovane za sve učesnike bezbednosnog samita Šangri-La.

Kineski ministar odbrane Li Šangfu i njegov kolega Lojd Ostin, prvi čovek Pentagona, bili su glavne zvezde skupa u Singapuru koji je minulog vikenda okupio predstavnike 54 zemlje. Ali, umesto dijaloga, oni su vodili monologe u kojima su uglavnom jedni druge krivili za potencijalno eksplozivnu situaciju u Indopacifiku.

Nekoliko dana uoči konferencije o bezbednosti, kineski borbeni avion iznad Južnog kineskog mora izveo je, kako su iz Pentagona opisali, „nepotreban agresivni manevar” u akciji presretanja američkog aviona. A dok je Lojd Ostin u konferencijskoj sali pozivao Peking da otvori vojne kanale komunikacije, kineski i američki razarač samo što se nisu sudarili u Tajvanskom moreuzu.

Zbog napetosti između dve supersile, koja je bacila u senku sve ostale diskusije, australijski premijer Entoni Albaneze poručio je da se plaši da bi „slom” u američko-kineskom dijalogu mogao da izazove lanac eskalacije koji bi bio poražavajući za svet. Načelnik štaba japanskih snaga za samoodbranu Jošihide Jošida alarmantno je poručio da se međunarodna zajednica nalazi u „prelomnom” trenutku zbog bauka rata koji se nadvija nad Azijom.

Ostin i Li su istakli želju svojih država da se izbegnu sukobi i promoviše stabilnost, ali iza pozadine njihovih odvojenih govora kao da se za oktavu jače, ipak, čulo preteće zveckanje oružjem.

Dan posle drame u Tajvanskom moreuzu, u kojoj se kineski razarač „približio” na samo 137 metara od američkog broda „Čang-hun” tokom zajedničke američko-kanadske misije, Li Šangfu je optužio SAD da „provociraju blokovsku konfrontaciju iz sopstvenih interesa”, rekavši da Vašington i njegovi saveznici izmišljaju pravila kako bi potvrdili dominaciju u regionu.

Lojd Ostin je rekao da SAD ne traže sukob ili konfrontaciju, ali da neće ni pokleknuti pred maltretiranjem ili prinudom.

Njegov kineski kolega, pak, jasno je stavio do znanja da Peking neće dozvoliti da pomorske patrole SAD i njihovih saveznika budu izgovor za uspostavljanje hegemonije u regionu, optuživši Vašington za „hladnoratovski mentalitet”. Li je upozorio da bi pokušaji stvaranja saveza sličnih NATO-u odveli Aziju u vrtlog sporova i sukoba.

Američki ministar odbrane je u svom govoru, pak, tvrdio da SAD ne pokušavaju da stvore novi NATO u Aziji kroz produbljivanje partnerstva s mnoštvom regionalnih sila. Ostin je iskoristio priliku da ukori Kinu zbog odbijanja vojnih pregovora, ostavljajući dve supersile u ćorsokaku oko rešavanja spornih pitanja Tajvana, teritorijalnih razmirica u Južnom kineskom moru i ograničenja koja je uveo predsednik SAD Džozef Bajden na izvoz poluprovodnika.

Peking je pre samita u Singapuru odbio američki zahtev za direktne vojne razgovore, pre svega u znak protesta zbog sankcija koje su SAD uvele generalu Li Šangfuu 2018. zbog kupovine oružja od Rusije. A kineski ministar odbrane odbio je i susret s kanadskom koleginicom Anitom Anand na marginama samita.

Zatvarajući vrata za vojne razgovore sa SAD i Kanadom, Kina ih je na drugoj strani otvorila prema Starom kontinentu. Tako su Evropljani bili glavni sagovornici Pekinga na konferenciji u Singapuru. Lin Šangfu, koji je u Singapuru debitovao na međunarodnoj sceni, imao je odvojene sastanke s visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepom Boreljom, nemačkim ministrom odbrane Borisom Pistorijusom i britanskim sekretarom za odbranu Benom Volasom.

Borelj je sastanak s Lijem opisao kao „konstruktivan” i naveo u tvitu da su se dotakli „zajedničkih strateških zabrinutosti”, koje su, osim rata Rusije protiv Ukrajine, uključivale Tajvan i situaciju u Južnom kineskom moru.

U susretu s generalom Lijem nemačkog ministra odbrane je više mučilo otkriće „Špigla”, koje je Peking u međuvremenu demantovao, da Kina angažuje bivše nemačke vojne pilote: „Jasno sam stavio do znanja da očekujem da se ta praksa odmah zaustavi”, rekao je Pistorijus novinarima u Singapuru. Dodao je da kineski ministar odbrane nije negirao angažovanje bivših nemačkih vojnih pilota, ali je umanjio njihov značaj.

Opomenu Li Šangfua upućenu „vanregionalnim zemljama” – da ne šalju ratne brodove u Južno kinesko more u pokušaju da izazovu probleme – kao da nije imao ko da čuje. Osim SAD i Kanade, i Nemačka i Holandija planiraju da dogodine pošalju svoja ratna plovila u region Indopacifika.