Додељен „Златни печат” Кинотеке

Награде „Златни печат” Југословенске кинотеке уочи 74. рођендана ове институције културе, за изузетан допринос филмској уметности, додељене су данас глумици Јелисавети Секи Саблић, редитељу Ђорђу Кадијевићу и, постхумно, сценаристи, књижевнику и режисеру Живојину Жики Павловићу.

Такође, Плакета Југословенске кинотеке додељена је и Управи за односе са јавношћу Министарства одбране Републике Србије.

Директор Кинотеке Југослав Пантелић истакао је данас да се престижна награда „Златни печат” додељује значајним представницима седме уметности у домаћој кинематографији.

Пантелић је подсетио да је прва пројекција у овој установи културе одржана пре више од једног века, тачније пре тачно 127 година, што није било само прво емитовање филма у Београду и Србији, Југославији, већ и на Балкану.

„Филмске слике и након једног века не престају да нас испуњавају, успевају да нас узбуђују, али и умирују, терају нас да деламо, да се померамо и мењамо. Филм исписује историју која је често лепша и смисленија од оне стварне”, оценио је Пантелић.

Он је навео да „Златни печат” указује на изузетне вредности нашег филмског наслеђа, тако да се додељује оним уметницима без којих не би ни било тог наслеђа, преноси Танјуг.

Први човек Кинотеке је за лауреата Ђорђа Кадијевића рекао да се ретко у домаћој кинематографији појавио аутор који је ишао у мало истражени правац оностраног, како је наведени синеаста успешно постигао са својим хорор делима, те да је био узор и инспирација многима који су даље долазили у српски филм.

Ђорђе Кадијевић, аутор антологијских филмских остварења „Свето место” (1990), „Лептирица” (1973), као и ТВ серије „Вук Караџић” (1987), такође је историчар уметности и ликовни критичар.

„Човек себи поставља питање, када добије овакву награду – „Боже, да ли сам ја ово заслужио?”. Само знам да сам увек дао све што сам могао у снимању филмова”, нагласио је Кадијевић.

Редитељ и сценариста је оценио да је филм заправо његов живот, што је схватио када је гледао толико реприза својих остварења на телевизији.

Он је дефинисао да би то био његов „трајни живот”, све што је забележила и сачувала филмска трака, када му се једном неминовно заврши овоземаљски.

„Поносан сам што ми награду „Златни печат” додељује установа која носи и даље назив Југословенска кинотека. Ја сам Југословен и то ћу бити и остати до последњег тренутка свог живота. Многи моји филмови или серије су настајали у земљи за коју кажу да више не постоји. А за мене ће Југославија увек постојати и ја ћу заувек бити Југословен”, закључио је Ђорђе Кадијевић.

Живојин Жика Павловић (1933-1998), књижевник, сценариста и филмски редитељ, оставио је дубок траг у југословенском и српском културном наслеђу као изразито плодан писац и продуктиван стваралац на великом екрану.

Према речима Пантелића, Живојин Павловић, аутор ремек дела „Кад будем мртав и бео”, „Хајка”, „Буђење пацова”, „Песма”, „Задах тела” или „Дезертер”, за собом је оставио темељ југословенске кинематографије, своје филмове је подигао на изузетно висок ниво уметности, те овим путем Кинотека даје награду „Златни печат” и ауторима који нажалост нису више са нама.

Глумица Милена Павловић Чучиловић, ћерка великог редитеља Живојина Павловића, примила је награду за свог оца, те подсетила да је навршено 90 година од његовог рођења и 25 година од смрти.

Она је навела да су његови филмови „црног таласа” били о неслободи, изопаченом друштву који у доброј мери доста говоре и о данашњем времену, те је за њу питање колико би он као уметник, писац и редитељ данас имао слободе да се изражава .

Недавно је објављена књига посвећена његовом стваралаштву „Живојин Павловић: Кино поета великог црнила” у издању Лесковачког културног центра и Лесковачког интернационалног фестивала филмске режије – LIFFE, који је увелико основао награду која носи његово име.

Ускоро ће бити приказана и рестаурирана верзија његовог филма „Хајка” у пројекту „А1 Кинотека”.

Његов син Ненад Павловић недавно је снимио филм „Траг дивљачи” према истоименом роману свог оца.

Пантелић је за глумицу Јелисавету Саблић навео да се награда додељује за импресивне глумачке бравуре као део нашег колективног идентитета.

Приказана је ретроспектива њених филмова у виду велике монтажне секвенце из више кадрова („Маратонци трче почасни круг” и „Давитељ против давитеља” Слободана Шијана, „Ране” Срђана Драгојевића, „Хадерсфилд” Ивана Живковића, и други).

„Иако данас можда није време за славље и награде, ја се радујем овом признању Југословенске кинотеке, јер мислим да нам овакви догађаји помажу да се вратимо у неко боље време, које смо имали. Ни то време никада није било добро сасвим, али је било боље. Сада нам можда ово помаже да наш живот поново нормалније тече”, нагласила је Јелисавета Сека Саблић.

Глумица је истакла да је посебно дирнута што се данас налази у тако значајном друштву добитника као су редитељи Живојин Павловић и Ђорђе Кадијевић. „Поносна сам што добијам врхунску награду, највећу коју једна филмска установа каква је Југословенска кинотека може да додели. Захвална сам животу што стојим овде и могу да примим награду, са радошћу коју имам у срцу. Ту радост ћу прикључити својој личној срећи”, закључила је награђивана глумица.

Јелисавета Сека Саблић у последње време је веома активна на малом и великом екрану, тако да ју је публика гледала у ситкому „Три мушкарца и тетка”, „Случај породице Бошковић”, „Јунаци нашег доба”, трећој сезони серије „Дуг мору”, филмовима „Комедија на три спрата”, „Муње опет!”.

На крају свечаности, додељена је Плакета Југословенске кинотеке Министарству одбране за успешан пројекат „А1 летњи биоскоп” реализован током лета на крову Дома војске Србије.

Плакету је примила Биљана Пашић, директорка Медија центра „Одбрана” при Дому војске, те истакла да је веома захвална на признању од тако реномиране куће Кинотеке, која се бави очувањем филмске уметности и најавила да ће и овог лета наставити са пројектом летњег биоскопа са пројекцијама домаћих и страних филмова.