Савет Европе: Побољшана ситуација са језицима мањина у Србији

Србија је у протеклих пет година напредовала у спровођењу својих обавеза из Европске повеље о регионалним или мањинским језицима, али је потребна већа промоција двојезичног образовања, проширено коришћење мањинских језика у медијима, а Национални савети националних мањина морају да ојачају, наводи се у најновијем извештају Комитета експерата Савета Европе који обухвата стање до октобра 2022. године.

Европска повеља о регионалним или мањинским језицима ступила је на снагу у Србији 2006. године и односи се на албански, босански, бугарски, буњевачки, хрватски, чешки, немачки, мађарски, македонски, ромски, румунски, русински, словачки, украјински и влашки језик, наводи се у извештају.

Извештај се односи на стање сваког од ових језика и процењује да ли је дошло до побољшања, погоршања или нема промене.

Како се наводи Србија је, у глобалу, напредовала у примени Повеље о језику, а Комитет са задовољством констатује да је процес увођења мањинских језика у службену употребу настављен и убрзан.

Иако ове одлуке представљају напредак за похвалу, наводи се, у општинама у којима се традиционално користе језици мањина, укључујући и ромски и украјински, још увек морају да их уведу у службену употребу.

Истиче се да је образовање на мањинском језику на различитим нивоима организовано на албанском, босанском, бугарском, хрватском, мађарском, румунском, русинском и словачком језику.

„То се ради веома добро и доводи до добрих резултата”, наводи се у извештају и додаје да се неколико мањинских језика учи у оквиру изборног предмета, а да се неки мањински језици уопште не користе на одређеним нивоима образовања и да у одређеним случајевима постоји недостатак доступности и континуитета образовања на језику мањина у предшколском, основном и средњем нивоу.

„Да би се отклонили ови недостаци, постоји потреба за проширењем и/или обезбеђивањем двојезичног образовања, јер је то једини модел у Србији који испуњава минималне захтеве Повеље”, наводи се у извештају.

Како се наводи, када се ради о образовању одраслих, не постоји сертификовано образовање одраслих ни за један мањински језик које организују власти, осим за мађарски, као и да је већина мањинских језика коришћена у кривичним и грађанским судским поступцима, али не и у поступцима који се тичу управних ствари.

„Такву употребу треба подстицати”, пише у извештају.

У извештају се наводи и да се мањински језици користе у јавним и приватним телевизијским и радио програмима.

„Упркос позитивној укупној слици, Комитет понавља своју претходну препоруку да се продужи трајање програма на језицима мањина, да се емитују редовније и да се укључе садржаји различитих жанрова који су привлачни различитим генерацијама. Власти Србије треба да израде, за сваки мањински језик, свеобухватан медијски план за емитовање”, сматра Комитет.

Наглашава се да су власти подржале значајан број културних активности на свим језицима мањина, као и да буџетски и кадровски капацитети националних савета националних мањина треба да буду знатно ојачани како би се мањински језици ефикасно промовисали у јавном животу и у потпуности обављала улога саветодавних тела о политици мањинских језика у складу са Повељом.

Пети евалуациони извештај Комитета експерата Европске повеље о регионалним или мањинским језицима заснован је на информацијама које су дали владини и невладини извори, укључујући и оне добијене током његове посете Србији у октобру 2022. године.