Титови бродови и јахте

Данашње издање серијала „Професионалци” посвећено је градитељима и морнарима бродова „Галеб” и „Јадран” и јахти „Приморка” и „Јадранка” Драган Станојевић аутор је врло занимљиве емисије „Титови бродови и јахте – градитељи и морнари”, у оквиру серијала „Професионалци” која је поново на програму РТС 1, у 14.30.

Данашње издање посвећено је градитељима и морнарима бродова „Галеб” и „Јадран” и јахти „Приморка” и „Јадранка”.

Брод Галеб, који је био пловећа резиденција председника Тита, саграђен је 1937. године у Ђенови. Потопљен је 1944, а извађен 1948. Гледаоци ће видети ексклузивне снимке вађења брода који је потом реновиран и под именом „Галеб” први пут запловио 1952. године.

Једрењак „Јадран” саграђен је 1933. у Хамбургу и из матичне луке Тиват 1938. пловио је чак до Њујорка. Брод је напуштен 1941. Узели су га Италијани и променили му име у „Марко Поло”. После рата враћен је Југославији. „Јадран” је најстарији брод на свету у класи баркантина и служио је за обуку питомаца ратне морнарице.

Титова јахта „Приморка” саграђена је 1973. у Италији. Покрећу је два „мерцедесова” дизел-мотора од по 1.350 коњских снага и грађена је од најквалитетнијих материјала. После хаварије, јахту је 2007. године од Владе Црне Горе купио капетан дуге пловидбе Смиљан Самарџић и потпуно је реновирао. Дугачка 24 и широка седам метара. Има пет кабина од којих је једну користио Тито. Јахта „Приморка” која, такође, има изузетну и историјску вредност, сада је усидрена у Доброти код Котора.

Јахтом „Јадранка” Тито је пловио 24 пута. Саграђена је 1977. у бродоградилишту у Краљевици, а тренутно се налаз у луци Бар. У емисији ће гледаоци сазнати каква је њихова судбина и како су некада изгледали, а како данас.

– На идеју да реализујем овакву емисију дошао сам као некадашњи морепловац будући да сам пловио на чак три брода о којима приповедам, и то као војник на одслужењу војног рока. Био сам и на „Галебу”, док сам са „Јадраном” крстарио чак месец дана, када смо обишли Италију, Грчку, Француску. Имао сам прилику да запловим и на „Приморки”, захваљујући познанству са Смиљаном Самарџићем из Котора – објашњава за „Политику” Станојевић. Он нам открива да је успео да сними и „Јадранку”, која је у том тренутку била на ремонту.

– Није било тешко реализовати ову емисију јер сам радио већ сличне репортаже о „Јадрану” и „Галебу”. Имао сам и добру архиву – наглашава овај новинар којег смо затекли у Украјини, у аутомобилу, на путу између Одесе и Николајева.

– Ова емисија се можда баш не уклапа у потпуности у мој концепт „Професионалаца” који сведоче о несвакидашњим људима који су врхунски у својом професијама. Зато сам данашњу посветио градитељима бродова и морепловцима који су прави професионалци – каже наш саговорник и додаје:

– Пошто је реч о бродовима који су грађени за Тита, коришћени су најквалитетнији материјали и врхунске машине које и дан-данас функционишу. Брод „Јадранка” на први поглед делује као руина, међутим, њена највећа вредност су стројеви.

Тешко је данас наћи праве професионалце, уколико не снимате глумце и певаче, примећује Станојевић. То сви раде јер је то најлакше. Није лако доћи до најбољих у својој струци јер су то обично анонимни људи. Такође, није лако наћи и професију која је довољно телевизична.

Попут правих великих професионалаца, Станојевић закључује да мало лошије рукује савременом технологијом, али да му је десна рука његов колега Зоран Парабановић, иначе тонски сниматељ. С великим пијететом помиње и своје друге сараднике као што су Доне Зипевски, Горан Копривица... Јер, телевизија је тимски рад, каже.

– Не волим да истичем себе. Без сниматеља, тонца, монтажера, ја не могу ништа да урадим.

И за крај нас је занимало зашто га је пут навео у Украјину?

– Овде, нажалост, немам времена да снимам професионалце. Али када снимамо неки други догађај за Дневник, увек се потрудимо да на том задатку пронађемо и неког професионалца. Да није рат у Украјини, пред камере бих ставио фудбалера Андрија Шевченка или Сергеја Бубку, атлетичара.

– Били смо у Одеси неколико дана. Заиста фантастичан град. Док смо снимали, брана у Херсону је бомбардована и ми смо одмах променили план. И крећемо да видимо каква је ситуација на месту догађаја. Не знам шта ћемо затећи, али што се тиче међуљудских односа, заиста су људи веома отворени и гостопримљиви.