Уз минималац на ивици егзистенције

Трипартитна Радна група за усклађивање минималне цене рада није се састала и није заседала ових дана због тога што влада и Унија послодавца нису хтеле да разговарају о захтеву два синдиката о аргументима за повећање цене рада услед инфлаторних кретања у 2023. години.

Индекс показује да је инфлација на месечном нивоу 0,7 одсто. Сви показатељи говоре да је и већа, као и да садашња минимална цена од 230 динара по радном сату није довољна за више 400.000 запослених. Њихова примања недовољна су за набавку основних животних намирница. Радници су на ивици егзистенције и поставља се питање коме је у интересу да им радници раде гладни, без топлог оброка и регреса.

Познати су ставови Уније послодаваца, али није јасно зашто влада не пребацује терет кризе на све подједнако. Зашто штити оне који толико имају да се често и бахате и уцењивачки односе према синдикатима и радницима? Да ли на тај начин стварају још дубљи јаз и иницирају социјалне немире?

Радници само желе да раде и да нормално живе од свог рада, а то са садашњом минималном ценом није могуће.

Синиша Стојчић,

Београд