Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

На Приштинском универзитету пријемни испит крајем месеца

Право да конкурише на једном од факултета имаће 1.668 свршених средњошколаца
На Приштинском универзитету пријемни испит крајем месеца
Ректорат Приштинског универзитета у Косовској Митровици (Фото З. Влашковић)

Косовска Митровица – Пријемни испит за полазнике прве године основних студија на Приштинском универзитету (ПУ) са привременим седиштем у Косовској Митровици, у школској 2023/2024. години биће одржан од 29. јуна до 4. јула, а право да конкурише на једном од факултета имаће 1.668 свршених средњошколаца.

Како за „Политику” каже Мира Гуришић, шеф кабинета ректора ПУ, на девет факултета полагаће се пријемни у назначеном року, док ће на Медицинском (дести факултет ПУ) пријемни бити одржан дан раније, 28. јуна, када се одржава и пријемни на свим факултетима медицине у Републици Србији.

– Медицински факултет је у Заједници медицинских факултета, па ће се зато у исти дан и у исто време полагати пријемни испит. На овом факултету је, као и на још пар факултета нашег универзитета за неколико бодова подигнут праг пролазности, што ће накнадно, пре пријемног испита, бити саопштено – каже за „Политику” Гуришић, уз наводе да је као и претходних година највећа јагма за упис на једном од смерова Медицинског факултета – посебно за лекаре, затим на Електротехничком факултету, на Архитектонском, као и на Информатици на Природно-математичком факултету.

Упис бруцоша, који буду положили пријемни испит, могућ је закључно са 14. јулом, а како каже Гуришић, на два факултета – Факултету за спорт и Факултету уметности, пре пријемног испита будући бруцоши су у обавези да иду на проверу здравственог стања, као и на проверу склоности и способности, за Факултет уметности.

Будући академци који се определе за један од смерова на уметности или за одсек глуме, а нису завршили средњу школу, мораће да полажу допунске испите (предмете из средње школе).

Иначе, на основу одлуке Републичког министарства просвете, право на студирање о трошку државе на ПУ има 1.163 бруцоша, док је 505 места резервисано за самофинансирајуће студенте, који ће студирање плаћати.

Према речима шефице кабинета ректора ПУ, најнижа школарина је на Пољопривредном факултету и она износи 18.000 динара, док је најскупље студирање на Факултету уметности за шта је неопходно издвојити 100.000 динара.

По високим ценама истичу се још Стоматолошки факултет где је једногодишња школарина 95.000, док је за десет хиљада нижа за студенте који се определе за позив лекара – 85.000 динара.

Иначе, студенти из Републике Српске и Црне Горе који не буду успели да пређу праг знања и упишу се на буџетско студирање, већ ће бити самофинансирајући, ако се „буду изјаснили да су Срби, уз валидну потврду”, имаће исти третман као и остали студенти и неће се третирати „као странци”.

За стране држављане постоји ценовник студирања, па је тако једногодишње студирање на Пољопривредном факултету 1.200 евра, на Економском је за сто евра више (1.300), док је на Медицинском година студирања 1.800 евра.

Према речима Гуришићке, на ПУ је у односу на остале универзитете у централној Србији „најнижа школарина и она се може плаћати и у десет месечних рата” али, додаје, да сви студенти који се буду уписали о трошку државе, моћи ће да конкуришу за једно од места у девет студентских домова на северу Космета.

– Око 90 одсто уписаних бруцоша добије једно од места у Студентском центру, где су им обезбеђени смештај и храна по јако повољним ценама. Пријава докумената ће се обавити у септембру, а сви факултети ће услове конкурса објавити на таблама матичних факултета – каже за „Политику” Тања Гуришић.

На десет факултета ПУ студира око девет хиљада студената, а факултети се налазе на територији северног Космета. Највише факултета се налази у Косовској Митровици.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.