Много старији „једанаести септембар”

Једино место у Вашингтону где се овог једанаестог септембра помињао Чиле јесте књижара на Кентакију „Политикс енд проз”, где је пред мањом групом обавештених читалаца чилеански амбасадор у Уједињеним нацијама Ералдо Муњос представљао своју књигу о Пиночеу „Сенка диктатора”. Али ни овај некадашњи блиски сарадник Салвадора Аљендеа, који на руци још носи последице батинања у диктаторовим казаматима, није хтео да одговори на питање младог човека из публике о привођењу највиших америчких функционера пред суд правде. А да је Вашингтон одиграо кључну улогу тог 11. септембра 1973, када је сурово прекинута демократска власт социјалиста и нада у боље друштво, то више нико ни не спори. Тиранин је до краја 1973. за непуна четири месеца успео да ликвидира дванаест хиљада својих суграђана, више хиљада људи је затворио у тамнице, и десетине хиљада протерао из земље… Ни када је усред америчке престонице по налогу диктатора приређен први прави терористички напад на тлу Америке (1976), убиством некадашњег чилеанског амбасадора Орланда Летелијеа, Вашингтон се није много потресао.

Пиноче је владао шеснаест година, све док га опозиција у његовој игри и по његовим правилима није надмудрила. На плебисциту којим је хтео да добије потврду за још осам година своје власти, победило је „Не”, а Ералдо Муњос је подробно описао како су успели да веселом кампањом развеју страх код утученог народа и оловком, уместо оружјем, збаце диктатора. „Ја сам, ипак, амбасадор, не могу да вам одговорим на то питање. Но, сваки пут кад се обелодане нова документа изнова се изненадим колико је било илегалних напада, наређених са највиших места у Вашингтону, на легалну демократску власт у Сантјагу. Пиноче је заувек изменио живот свима нама Чилеанцима, променио историју земље и континента. Ми смо до тада били познати као Енглези Латинске Америке, традиционално демократски, ми нисмо као земље у окружењу преживљавали војне ударе и диктатуре. Ако нас је ичему научио, Пиноче нас је заувек упозорио да не треба да будемо претерано сигурни у демократију, рекао је Ералдо Муњос.

На јужном рогу Јужне Америке, председница Мишел Башле, тог истог дана када је Америка обележавала седмогодишњицу трагедије изазване терористичким нападом, отварала је рестаурирани салон у председничкој палати „Монеда” у коме је, не желећи да се жив преда пучистима, Аљенде извршио самоубиство. У Белом салону председника Аљендеа је његова омиљена фотеља, писаћи сто, а једна уметничка скулптура изрешетана митраљеским мецима носи видљиве ожиљке тог старијег терористичког „једанаестог септембра”.

Пиноче је кад се устоличио у Монеди демолирао и прекројио архитектуру тог здања да би затро све Аљендеове трагове. „Хиљаде школараца долазиће да посети ово место на коме ће учити националну историју. О Аљендеу и шачици лојалних и храбрих људи која је одлучила да се до краја одупире моћној војној артиљерији пучиста. Ова неравноправна битка, последња Аљендеова борба, заувек ће остати у памћењу нашег народа, и већ је део наше историје, и суштине наше нације, рекла је Мишел Башле, председница Чилеа социјалистичке оријентације, чији је отац, генерал лојалан Аљендеу, ликвидиран у Пиночеовим затворима.