Аплауз за „унакрсну ватру” рaкеташа ВС

Од нашег специјалног извештача

Шабла – Хук ракетних мотора, облаци прашине око лансера, мирис сагорелог горива и километарски кривудави беличасти трагови навођених ракета које погађају мете далеко у небеском плаветнилу. Овако је изгледао део бојевог гађања циљева у ваздушном простору Војске Србије на полигону „Шабла” у истоименом месту у околини Варне, где су се истовремено увежбавали и домаћини, бугарски војници.

Своју обученост проверили су припадници 250. бригаде за противваздухопловна дејства, који су гађали провереним ракетним системима „нева” и „куб”. За ову прилику користили су бугарске лансере и радаре, који су идентични нашим, док су ракете превезене из Србије. Гађали су и пилоти „мигова 29” из састава 204. ваздухопловне бригаде, који су већ неко време са својим летелицама на аеродрому у Пловдиву, одакле су јуче навођени на мете изнад Црног мора на полигону код Шабле.

Они су дејствовали ракетама ваздух-ваздух типа Р-60 и Р-73, а њихове мете, удаљене 20 километара од обале на висини од око пет километара, једва су се назирале, али се ипак могао видети танки беличасти траг лансиране ракете и погодак у мету. Пилоти су добили аплауз присутних, као и ракеташи Војске Србије који су једну мету истовремено уништили „унакрсним” дејством система „нева” и „куб”, што се ретко виђа.

Гађању су присуствовали државни секретар у Министарству одбране Немања Старовић, командант Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране генерал-потпуковник Душко Жарковић, као и амбасадор Србије у Софији Жељко Јовић. Домаћин им је био адмирал Емил Ефтимов, начелник одбране, по нашој терминологији могло би се рећи начелник Генералштаба.

Иначе, Бугарска армија (БА) извела је гађање из низа система противваздухопловне одбране, као и из авиона и хеликоптера. Веома је занимљиво било гађање плутајућих мета које су извели пилоти авиона „сухој 25” и хеликоптера „ми 24”, који су салвом ненавођених ракета засули циљ узбуркавши море око њега. Ефикасни су били бугарски „противавионци” из састава Копнене војске који користе ракетни систем „оса”, високи шестоточкаш са лансером и радаром, који овде већ имају симпатичну традицију да по обављеном гађању у конвоју трубећи пролазе поред бине са званицама које им отпоздрављају.

Гађање циљева у ваздушном простору свакако је једно од најатрактивнијих војних увежбавања. Лансирање ракета увек оставља снажан утисак на посматраче. Такође, у овим приликама су и интензивни налети авијације и хеликоптера. Овакво гађање је и круна обуке, незаменљиво искуство које се не може стећи на симулаторима који, наравно, имају свој значај у припремама за извршење ових задатака. Узбуђење у реалној ситуацији, тренуци неизвесности приликом гађања и задовољство по успешно извршеном задатку су нешто што остаје у трајном сећању ових војника.

У Србији не постоји довољно велики полигон изван насељених подручја, на којем би се могла изводити оваква гађања. У време бивше Југославије такво увежбавање се обављало на Јадранском мору код Пуле, касније и на полуострву Луштица у Црној Гори. Морске површине су идеалне за безбедно лансирање ракета, као што је то уосталом и на полигону „Шабла” у Бугарској.

Велике земље, као што су Русија и Кина, у својим непрегледним копненим пространствима имају овакве полигоне, на којима су иначе гађали и припадници Војске Србије. То је у Руској Федерацији обављено хибридним артиљеријско-ракетним противваздухопловним системом „панцир С-1” руске производње, а у Кини кинеским ракетним систем ФК-3, оба система су део осавремењеног арсенала 250. бригаде за противваздухопловна дејства. Ово је било већ седмо гађање ракеташа и четврто пилота на Црном мору, постало је традиција која је најбољи пример добре међудржавне и војне сарадње Србије и Бугарске.