Сваког судију ћемо погледати у очи

Нови састав Високог савета судства (ВСС) започео је рад по новим законима и са новом председницом – Зораном Делибашић, која више од три деценије обавља судијску дужност у грађанској материји, почевши од некадашњег Петог општинског па све до Врховног суда. Шест судија, четири истакнута правника и председница највишег суда чине нови састав ВСС-а и једногласно су средином маја изабрали судију Делибашић за прву жену српског правосуђа. У разговору за наш лист најпре је питамо шта ће у предстојећим месецима бити приоритети у раду Савета.

„Очекује нас напоран период који захтева максимално залагање на остварењу циљева. Оно што ће бити мој приоритет јесте да ВСС обезбеди услове и амбијент у којима ће моје колеге судије моћи заиста да буду независне и непристрасне. Савет треба, као и до сада, да остане компактан и независан орган, а јако је важно да судије не схватају Савет само као тело које одлучује о њима јер бира и разрешава судије и води дисциплинске поступке него као своје тело коме могу да се обрате сваки пут ако имају неку притужбу на рад председника суда или дилеме у вези са етичким кодексом. Грађани треба да имају поверење да ће Савет заиста бирати независне, непристрасне, стручне и одговорне судије”, истиче наша саговорница.

Поручујете судијама да су им врата Савета увек отворена. Да ли ће моћи да се пожале када на њих неко врши притисак?

Савет ће именовати судију за непримерени утицај, коме ће судије моћи да се обрате када заиста трпе непримерени утицај од стране представника извршне или законодавне власти или од стране неког другог. Имали смо у ранијем сазиву један случај у Новом Пазару, где су медији преносили претеће речи једног тада високог политичког функционера, упућене судији, које су га буквално означиле као криминалца. Ми смо реаговали на то и утврдили да је реч о непримереном утицају, јер је он поступао у предмету који је био актуелан и од интереса за јавност. Тај судија нам се после обратио писмом и био је захвалан што смо реаговали. То је један од начина да судије схвате да је ВСС њихово тело.

Да ли је нови сазив ВСС-а до сада донео неке важне одлуке?

У четвртак смо донели правилник о спровођењу и вредновању разговора с кандидатима за избор судије, изменили смо и допунили правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности судија које конкуришу за место у другoм или вишем суду и о критеријумима за предлагање кандидата за председника суда. Пре тога смо донели неколико одлука о постављању вршиоца функције председника суда, а огласе за та места расписаћемо врло брзо како би они могли мирно да раде, без притиска. Нико од нас се не учи за место председника суда, које захтева добре организаторске и менаџерске способности. Донели смо и одлуку за једног судију, који је, нажалост, дошао у сукоб са законом, да смо сагласни да му се скине имунитет и да се против њега поведе кривични поступак.

Многи конкурси, који су били у току, нису завршени. Када се може очекивати да се изаберу судије које недостају?

Већ од данас ћемо наставити започете поступке избора судија. Има доста конкурса који су били у току. Упутили смо Народној скупштини предлог за избор више од 40 судија, али скупштина није стигла да поступи по тим конкурсима, тако да нам је тај материјал враћен и сада ћемо ми на једној од следећих седница завршити избор за судије основних и прекршајних судова, а у току су конкурси за Врховни суд, за сва четири апелациона суда, за Привредни апелациони, Прекршајни апелациони и за више судове. Сада, према новим правилницима, треба да обавимо разговоре и са кандидатима који су из реда судија. До сада су обављани само разговори с кандидатима који се први пут бирају за судију, а за њих више нема пробног периода од три године и бираће се застално. Према новим законима, ВСС доноси коначну одлуку и за судије које се први пут бирају и за оне који су већ судије, а конкуришу за места у другим судовима.

Од сада ће дакле сви кандидати за слободна судијска места доћи на разговор са члановима комисије?

Ми смо у Савету инсистирали на томе да се уведу разговори, иако је то много теже јер је велики број кандидата и то захтева пуно времена, труда и рада. Међутим, лакше је одлучити се и изабрати између двоје судија када их видимо, поразговарамо са њима и када их, што се каже народски – погледамо у очи.

До сада се одлучивало на основу статистичких података о резултатима рада?

Јако је тешко бирати судију на основу статистичких извештаја. Знате како кажу: „Статистико, моја дико.” Ви видите да судија има пребачај норме за двеста посто и све одлуке урађене на време, а тек после чујете да то уопште није он радио него да има не знам колико младих академаца и судијских помоћника који раде за њега, а он само контролоше да ли су одлуке законите и одговара својим потписом. Зато смо сматрали да су статистички извештаји недовољни да бисмо могли да донесемо квалитетну одлуку.

Шта ће бити најважније за ВСС када бира судије?

Оно што нас занима јесте да изаберемо људе који пре свега имају развијен морал и етику. То је на првом месту – да су достојни те функције, а друго – да су то заиста стручни људи. Не можемо дозволити себи да бирамо нестручне или недовољно обучене људе, јер иза сваког тог предмета у коме судија поступа стоје читаве породице са својим животима, тако да то није број предмета који је судија решио и који ћемо црвеном оловком штиклирати као један предмет мање. Судија је одлучио о нечијој судбини, било у кривичном, било у грађанском поступку. За судију није свеједно коме је поверио дете, јер тиме трасира пут тог детата и одлучује о његовој судбини. У кривичном поступку окривљеном није свеједно да ли ће бити ослобођен или осуђен и коју ће казну добити. То су све животне судбине. То је отприлике исто као када идете код лекара – није вам свеједно да ли ће вас излечити или вас неће излечити.

Грађани често имају примедбе на рад и понашање судија.

„Политика” је пренела изјаву председнице Врховног суда Јасмине Васовић, која је на годишњем саветовању у Врњачкој Бањи рекла судијама да сваки од њих представља целокупно правосуђе. То је тачно. Свако од нас својим понашањем и у судници и ван суднице, 24 сата дневно, представља правосуђе. То је нешто на чему прво инсистирамо – на поштовању етичког кодекса. Друго, али не мање битно, јесте стручност и одговорност.

Колико је потребно судија у Србији, а колико их заиста ради, односно колики је број слободних судијских места?

Када сам пре две и по године ступила на функцију члана ВСС-а, видела сам да је предвиђени број судијских места нешто преко три хиљаде. Од тада у Србији константно поступа око 2.500 судија. Србија стално има мањак судијског кадра, а имамо и други велики проблем – правосуђе у Србији је доста старо и велики број судија одлази у пензију. Од 2018. године до сада цео Врховни суд се променио. Остало је двоје судија које сам тамо затекла када сам дошла, дакле које имају неко веће искуство.

Колика је просечна старост судија?

Нисам сигурна, али мислим да је 50 година. Старосна граница за избор судије основног суда се померила, тако да ми бирамо људе који имају већ преко 35 година, а нису до сада били изабрани јер није било места.

Да ли и даље доминирају жене?

Да. Када нам из међународних организација пошаљу упутства да морамо да водимо рачуна о родној равноправности, ми се увек насмејемо и кажемо да би код нас мушкарци требало да се жале.

Да ли међу младима који конкуришу можда има више мушкараца?

Не. Опет је више жена и рећи ћу вам зашто. Знам колика је просечна и колика је најнижа плата у Србији, али посао судије не само што је захтеван већ судије имају изричиту забрану, прописану законом, да не смеју да обављају ниједан други посао, осим да се баве научно-наставном делатношћу и писањем стручних радова. То могу само изразито стручни људи, а од тога се нико није обогатио. Судије морају да буду адекватно плаћене. Нисам присталица тога да је одговарајућа плата услов за поштење судија. Ако је неко поштен, он неће улазити у коруптивне процесе ни са малом ни са великом платом. Међутим, судија мора да буде растерећен од бриге за своју и егзистенцију чланова своје породице, и то не само док обавља судијску функцију, него и одласком у пензију.

Најмање плате имају судије прекршајних судова, које су предлагале да буду изједначене са судијама основних судова.

Судије за прекршаје су се бориле и ми заједно с њима, али изједначавање коефицијента није ушло у закон. Знамо и колике ће им пензије бити, на основу тренутних плата које имају. Мислимо да стварно није достојанствено да судија, када пође у пензију, плати рачуне и да после тога бира да ли ће да купи лекове или ће да једе. Ја се извињавам што сам овако оштро одговорила, али то је једноставно тако.

Ако има од 90.000 до 100.000 динара плату, колика ће му бити пензија?

Његова пензија ће бити између 40.000 и 50.000 динара, а он притом није имао могућности, за цео свој радни век, нити да оставља уштеђевину нити да оде да ради на другом месту да оствари додатну зараду и да чува беле паре за црне дане, да га не пита старост где му је била младост. Нама је штрајк забрањен, а ја као председница Високог савета никада не бих урадила било шта на штету грађана Србије. Правосуђе је грана власти која не трпи штрајк, јер грађани имају право на заштиту својих основних права.

Они који конкуришу знају колике ће им бити судијске плате.

Због тога су кандидати у већем броју женског пола и то је делимично и одговор на питање о кадровској структури. Србија је још увек друштво које је донекле патријархално и још увек се сматра да је мушкарац тај који треба да има већу плату од жене и онда је логично да иде на боље плаћено радно место, као што су јавни извршитељи, јавни бележници, адвокати, приватне фирме. Најбољи студенти, када положе правосудни испит, кажу ми да не желе да иду у правосуђе управо због висине плате.

С друге стране, те плате су изнад републичког просека.

Да, и то је оно што је за нас на неки начин отежавајући фактор да нас грађани схвате. Један део медија прави јако ружну слику о правосуђу тако да се грађани питају шта онда судије хоће. Сматрају да судије не раде ништа или да су преплаћене за оно што раде, или мисле да смо присталице политичких партија које чине законодавну власт, или мисле да је већи део нас корумпиран и да су то наши извори прихода. Та ружна слика о правосуђу није тачна. Људи раде врло вредно и одговорно. У неким београдским судовима имају по три хиљаде предмета у раду.

Шта се може урадити за бољу слику правосуђа у јавности?

Мислим да судије морају констатно да раде на свом стручном усавршавању, да су заиста ауторитети у судници, да им странке заиста верују. Креирање лоше слике не можете никада избећи. Мислим да судија лично не треба да води било какве поступке ако неко напише нешто ружно о њему. Мислим да све што има да каже треба да каже у образложењу своје одлуке и када потпише ту одлуку – да је за њега то тако и никако другачије. Али, мислим да би сваки суд и ВСС требало да имају озбиљну пи-ар службу која би у име судија реаговала на напримерене реакције јавног мњења, које углавном иду преко одређених таблоидних медија.