Може ли кинески јуан да има већу међународну улогу

Значај Кине у светској привреди додатно је ојачан у последњих 15 година, с чим су у вези и интензивни покушаји интернационализације јуана, пре свега, у трговини и финансијама, наводи Горан Николић, сарадник Института за европске студије у раду под називом „Слабљење глобализације и перспективе веће међународне улоге кинеске монете”.

Долар губи статус резервне валуте бржим темпом него што се мисли, наводи он, јер многи аналитичари нису успели да узму у обзир промене током 2022. Удео долара у глобалним резервама је у прошлој години опао десет пута брже од просека у последње две деценије јер су бројне земље тражиле алтернативе након што је рат у Украјини изазвао санкције према Руској Федерацији. „Пад тржишног удела долара као резервне валута доминантно је последица употребе санкција. Наиме, драстичне акције које су САД и њихови савезници предузели против Русије запрепастиле су велике земље које поседују резерве у доларима. Додатно, рекордна инфлација у САД смањила је очекивања инвеститора по питању приноса на америчке обвезнице и навела многе државе да потраже друге валуте за измирење спољнотрговинских плаћања”, напомиње Николић.

Последица је да је, према подацима Међународног монетарног фонда (ММФ), удео долара у међународним резервама пао са 71 одсто у 1999. на 58,4 процента у четвртом кварталу 2022. Упркос овоме, удео јуана у глобалним девизним резервама остаје мањи од три одсто. Ипак, ови подаци могу водити ка погрешним закључцима. На пример, не извештавају све земље о валутном саставу својих девизних резерви. Уместо да користе СВИФТ систем плаћања, многе банке ће организовати прекограничне трансфере путем старих алтернатива као што су телефон, факс, или имејл.

Евидентна растућа дедоларизација одговор је на све мањи глобални утицај САД и њене валуте, наводи овај економиста. Удео САД у глобалном БДП-у опао је за 22,1 одсто у 1986. на 15,6 процената у 2022. Предности дедоларизације су многобројне од избегавање непотребних финансијских ризика, повећања приноса, заштите имовине у иностранству до повећања економске сигурности. Ипак, долар наставља да доминира глобалном трговином, укључујући билатералну трговину која не укључује САД, док се јуан користи само у трансакцијама које укључују Кину.

Сем тога, САД имају најдубља и најликвиднија финансијска тржишта на свету која су и даље релативно отворена. Са доларом који се процењује на 88 одсто свих међународних трансакција, евром на 31, Кина је само скроман конкурент. Јуан се процењује на само седам одсто од укупног броја међународних трансакција, а чини се да Кина није вољна да отвори своја тржишта капитала, јер би то могло довести до брзог одлива капитала и могуће финансијске кризе. „Кинеска монета не може да постане водећа светска резервна валута ако се контрола капитала не укине и курс не постане флексибилнији”, сматра Николић.

Пекингу помаже и нова блокчејн технологија, на чијем је унапређењу највише одмакао, будући да централне банке које су међусобно повезане преко суверених дигиталних валута у суштини могу да рекреирају мрежу кореспондентских банака на којима функционише данашњи монетарни систем са водећом улогом америчке валуте. Позицију монете САД отежава и „наоружавање” долара и глобалног платног система да би се казнила Русија због рата у Украјини, што „гура” неамеричке инвеститоре да „рашире” своја улагања.

Кина промовише интернационализацију јуана његовим коришћењем за прекогранична трговинских плаћања, а процес се убрзава од 2015. Кина је са низом земаља потписала споразуме за измирење трговинских плац́ања у јуанима. На пример, Кина и Бразил, односно њихове централне банке, договориле су се у марту 2023. да користе сопствене валуте, уместо америчког долара, за трговинска поравнања. Кина је такође потписала исте споразуме са Руском Федерацијом, Венецуелом, Уједињеним Арапским Емиратима, Оманом, Бахреином, Катаром, Кувајтом и Саудијском Арабијом од 2016. до 2022. Централна банка Кине потписала је билатералне споразуме о размени валута са више од 40 земаља и региона, укупне вредности 582 милијарде долара (влада у Пекингу је овластила 31 клириншку банку у 29 земаља и региона да обављају трговину у кинеској валути).