Вози, мајсторе, од Шри Ланке до Славије

Поздрав „Мајсторе!” који често упутимо возачима, нарочито у градском превозу, доскора је бунио шофере појединих аутобуских линија. Ово обраћање није разумело више од стотину страних возача који раде у београдском градском превозу. Али, уколико се сада нађете на Славији на линији 33 или 48, сва је прилика да ће вас и возачи из Шри Ланке или Турске, који већ неколико месеци живе и раде у престоници, добро разумети. Најчешће питање страних возача, који су почели да уче српски језик како би се боље споразумевали у градском превозу, било је управо шта значи ова реч, открио је возач Тилина Шамика, један од шофера из Шри Ланке. Овог донедавног странца у главном граду путници на линијама на којим свакодневно вози увелико познају и при уласку у аутобус поздрављају.

– Почео сам да радим пре готово осам месеци, из Шри Ланке сам дошао са првом групом од 30 колега. Пронашао сам посао преко „Фејсбука”, оглас је објавила једна локална шриланканска фирма и драго ми је што сам искористио ову прилику – објашњава Тилина и додаје да му је породица, супруга и двоје деце који су остали у острвској држави, највећа подршка. 

Ово му није први пут да ради у иностранству. Овај професионални возач пре доласка у Србију три године је провео у Јапану, на истом радном месту. И остале његове колеге радиле су у иностранству као возачи па им није требало много да се прилагоде на Србију.

– Месец дана смо имали обуку, научили смо како да се крећемо кроз град, аутобуске линије и њихове трасе, које су траке намењене аутобусима. Врло брзо сам и ја почео да помажем колегама да се снађу у Србији и на новом послу. Осим посла возача, имам и улогу диспечера па из канцеларије одговарам на позиве других шриланканских возача и помажем им кад затреба – каже Тилина.

Страни возачи углавном са путницима имају пријатна искуства. За суграђане кажу да су већином фини и срдачни и да су им доста помогли да се привикну на ново окружење.

– У почетку су се људи веома изненађивали и често питали одакле смо. Сада већина путника зна на којим линијама возимо па су навикли на нас. Имам много интересантних искустава. Људи су често долазили да се сликамо, доносили ми чоколадице или пиће. Нисам се сусретао са тиме у Шри Ланки – истиче Тилина.

Али шоферима нису страни ни инциденти који се понекад дешавају. Претходних недеља забележено је неколико напада на возаче јавног превоза, а честа мета бахатих путника су управо радници из иностранства.

– Углавном вожње пролазе без проблема, али некад се деси понека неугодна ситуација. Моја непријатна искуства су већином настала у контакту са путницима који су били под дејством алкохола. Некада се деси ситуација да аутобус мора да стане насред пута, путници се унервозе и, ако возач неће да им отвори, настане проблем. Али ни поједини возачи нису довољно стрпљиви, брзо затварају врата и путници не стижу да уђу или изађу. Ни једни ни други немају довољно разумевања понекад – објашњава Тилина.

Поред потешкоћа које могу изазвати путници, страним возачима изазов су и услови на путу. За кратко време странци углавном запамте трасе којима треба да се крећу, па не чуди збуњеност возача аутобуса 48 који је пре неколико дана изненада морао да промени руту због затварања улице. Донедавно у свим аутобусима је постојао ГПС систем којим су се возила пратила, а возачи добијали ажурне податке о променама рута и којим се трасама треба кретати. Након уклањања валидатора, уклоњен је и ГПС систем који је био помоћ возачима, па до увођења новог система и страни и домаћи шофери ослањају се на телефонске позиве. Од искуства зависи да ли им је та помоћ довољна.

– Искусни возачи навикли су на вожњу по познатом и непознатом терену, то је све у опису посла. Мени проблем није сналажење по граду нити гужва, која је у Шри Ланки много већа. Највећу сметњу у вожњи ми представља лоше стање путева – пожалио се Тилина.

Први возачи из Шри Ланке крајем прошле године запослили су се код једног од приватних превозника. Касније су им се придружили и возачи из Индије, Турске и Русије. А број од око 110 возача странаца, како је најављено, убрзо ће се повећати за још најмање 20 шофера из иностранства. Мањак радне снаге у Србији и задовољавајући услови за странце доводе све више професионалних возача са разних страна света.

Српски језик тежак за учење

Да би се путници боље споразумевали са возачима, странци су убрзо након доласка почели да уче српски језик. Шофери су тражили да науче одговоре на најчешћа питања путника: која је то аутобуска линија, куда иде, када креће са почетне станице... Када су путници Тилину Шамику на српском питали на којим линијама вози, течно је набројао 32, 33, 48, 58, 24.

– На почетку је било тешко споразумевати се са путницима јер нисмо знали језик, сада је то много лакше. Много питања већ можемо да разумемо, али тек учимо јер је српски тежак језик. Углавном имамо боља искуства откад учимо језик јер знамо како да комуницирамо са људима, али и како да се понашамо – објашњава Тилина.