Кобна женидба и „високо кумство”

Повратак краља Милана у Србију крајем 1897. године задао је озбиљан ударац не само поправљању српско-руских односа, већ и аустро-руском тајном савезу из маја исте године, којим су се обавезали на одржавање статуса кво на Балкану. Са позиције команданта Активне војске коју му је син поверио, а после вишегодишњих неуспешних покушаја да се оружје набави уз помоћ Русије у Француској, краљ Милан је војне набавке обавио у немачким фабрикама (1898–1900).

Због краљевог оца Русија је чинила низ непријатних дипломатских испада према двору, да би у марту 1899. године чак повукла са дужности свог посланика Владимира Всеволдовича Жадовског. Наступила је тачка прелома у руској политици према Србији. На сцену ступа секретар руског посланства Павле Мансуров, чије су се методе рада драстично разликовале. Знајући за краљеву наклоност и љубав према Драги, брзо је схватио да је најбољи начин ослободити се краљевог оца тај да Русија подржи краљеву намеру да своју љубавницу уздигне на краљевски престо. У једном од првих извештаја, Мансуров је писао: „Могу вам рећи да сва земља стоји у ишчекивању како ће се установити односи између царске владе и двора српског, у коме пребива и краљ Милан.” Симптоматично је да је краљева спољна политика од почетка 1900. све јасније и све више окренута ка Петрограду. Главни мотив лежао је управо у намери да се за женидбу обезбеди подршка и признање кума, руског императора. Ово тим пре пошто је први покушај да се краљ Милан удаљи из Србије, неуспешним атентатом на Ивањдан 6. јула 1899, пропао. Онда је ступио на сцену „план Б”, о женидби младога краља. Потоња краљица Драга је у руским извештајима представљана као особа врло повољна по руске интересе. Блиске везе са персоналом руског посланства она је остварила преко краљице Наталије, а затим је у ту причу укључила и краља. Императору – куму није одмах указано на разлику у годинама између краљевских супружника, као и на неуобичајену прошлост госпође Драге, која би могла бити препрека њеном успињању на краљевски престо. Због тога је краљица мајка тврдила да јој је, из поузданих извора, познато да је цар хтео да одбије кумство, али да му је Мансуров предочио да ће одбијање бити лоше прихваћено у Србији. Русија није желела даље да штети својим интересима на Балкану, а бојала се да ће је краљ Милан предухитрити и сина оженити германском принцезом. Реализација намере о женидби са Драгом тражила је подесну прилику, односно да отац напусти земљу. Милан је 18. јуна 1900. кренуо у Беч да оконча преговоре око просидбе принцезе Александре. Краљева прокламација о веридби са Драгом Машин од 20. јула осванула је у Српским новинама.

Разлаз оца и сина због женидбе био је јединствена прилика да се краљ напокон осамостали и да се на том путу Русија представи у улози његове заштитнице. За Русију је, како је извештавао Павле Мансуров, био много подеснији неполитички брак са српкињом, него политички брак са немачком принцезом. Цар је код ове констатације својеручно написао да је сагласан са тим мишљењем. Исти став је имао и новопостављени министар иностраних дела гроф Владимир Николајевич Ламздорф, без чијег одобрења Мансуров не би могао да пласира своју замисао пред царем. Краљ је обећао да ће помиловати радикале осуђене због ивандањског атентата и да се његов отац неће више враћати у земљу. Петроград је прихватио тај предлог и краљу је обећан „милостиви однос императора” према догађајима у Србији, ако сe буде држао обећања.

Цар је наредио да га, као кума, на краљевом венчању са „светлом госпођом Драгом, рођеном Луњевица”, заступа Павле Мансуров. Александар Обреновић је одмах саопштио јавности ту вест, која је пресекла све сумње и дилеме, извештавао је Мансуров и додао да се у Србији царево кумство узима као особити вид руске наклоности и пажње. Краљ је на свадбеној вечери изјавио да српска политика у спољним питањима треба да се руководи традиционалним осећањима и потребама српског народа, а то је значило да се сасвим окрене ка Русији.

Јасно је да краљева женидба не би била могућа без одобрења и подршке руског цара, јер се није смело ризиковати да се земља доведе у стање спољне изолације, непризнавањем брака од стране германских дворова, на којима је отац пронашао будућу снају и српску краљицу.