Kobna ženidba i „visoko kumstvo”

Povratak kralja Milana u Srbiju krajem 1897. godine zadao je ozbiljan udarac ne samo popravljanju srpsko-ruskih odnosa, već i austro-ruskom tajnom savezu iz maja iste godine, kojim su se obavezali na održavanje statusa kvo na Balkanu. Sa pozicije komandanta Aktivne vojske koju mu je sin poverio, a posle višegodišnjih neuspešnih pokušaja da se oružje nabavi uz pomoć Rusije u Francuskoj, kralj Milan je vojne nabavke obavio u nemačkim fabrikama (1898–1900).

Zbog kraljevog oca Rusija je činila niz neprijatnih diplomatskih ispada prema dvoru, da bi u martu 1899. godine čak povukla sa dužnosti svog poslanika Vladimira Vsevoldoviča Žadovskog. Nastupila je tačka preloma u ruskoj politici prema Srbiji. Na scenu stupa sekretar ruskog poslanstva Pavle Mansurov, čije su se metode rada drastično razlikovale. Znajući za kraljevu naklonost i ljubav prema Dragi, brzo je shvatio da je najbolji način osloboditi se kraljevog oca taj da Rusija podrži kraljevu nameru da svoju ljubavnicu uzdigne na kraljevski presto. U jednom od prvih izveštaja, Mansurov je pisao: „Mogu vam reći da sva zemlja stoji u iščekivanju kako će se ustanoviti odnosi između carske vlade i dvora srpskog, u kome prebiva i kralj Milan.” Simptomatično je da je kraljeva spoljna politika od početka 1900. sve jasnije i sve više okrenuta ka Petrogradu. Glavni motiv ležao je upravo u nameri da se za ženidbu obezbedi podrška i priznanje kuma, ruskog imperatora. Ovo tim pre pošto je prvi pokušaj da se kralj Milan udalji iz Srbije, neuspešnim atentatom na Ivanjdan 6. jula 1899, propao. Onda je stupio na scenu „plan B”, o ženidbi mladoga kralja. Potonja kraljica Draga je u ruskim izveštajima predstavljana kao osoba vrlo povoljna po ruske interese. Bliske veze sa personalom ruskog poslanstva ona je ostvarila preko kraljice Natalije, a zatim je u tu priču uključila i kralja. Imperatoru – kumu nije odmah ukazano na razliku u godinama između kraljevskih supružnika, kao i na neuobičajenu prošlost gospođe Drage, koja bi mogla biti prepreka njenom uspinjanju na kraljevski presto. Zbog toga je kraljica majka tvrdila da joj je, iz pouzdanih izvora, poznato da je car hteo da odbije kumstvo, ali da mu je Mansurov predočio da će odbijanje biti loše prihvaćeno u Srbiji. Rusija nije želela dalje da šteti svojim interesima na Balkanu, a bojala se da će je kralj Milan preduhitriti i sina oženiti germanskom princezom. Realizacija namere o ženidbi sa Dragom tražila je podesnu priliku, odnosno da otac napusti zemlju. Milan je 18. juna 1900. krenuo u Beč da okonča pregovore oko prosidbe princeze Aleksandre. Kraljeva proklamacija o veridbi sa Dragom Mašin od 20. jula osvanula je u Srpskim novinama.

Razlaz oca i sina zbog ženidbe bio je jedinstvena prilika da se kralj napokon osamostali i da se na tom putu Rusija predstavi u ulozi njegove zaštitnice. Za Rusiju je, kako je izveštavao Pavle Mansurov, bio mnogo podesniji nepolitički brak sa srpkinjom, nego politički brak sa nemačkom princezom. Car je kod ove konstatacije svojeručno napisao da je saglasan sa tim mišljenjem. Isti stav je imao i novopostavljeni ministar inostranih dela grof Vladimir Nikolajevič Lamzdorf, bez čijeg odobrenja Mansurov ne bi mogao da plasira svoju zamisao pred carem. Kralj je obećao da će pomilovati radikale osuđene zbog ivandanjskog atentata i da se njegov otac neće više vraćati u zemlju. Petrograd je prihvatio taj predlog i kralju je obećan „milostivi odnos imperatora” prema događajima u Srbiji, ako se bude držao obećanja.

Car je naredio da ga, kao kuma, na kraljevom venčanju sa „svetlom gospođom Dragom, rođenom Lunjevica”, zastupa Pavle Mansurov. Aleksandar Obrenović je odmah saopštio javnosti tu vest, koja je presekla sve sumnje i dileme, izveštavao je Mansurov i dodao da se u Srbiji carevo kumstvo uzima kao osobiti vid ruske naklonosti i pažnje. Kralj je na svadbenoj večeri izjavio da srpska politika u spoljnim pitanjima treba da se rukovodi tradicionalnim osećanjima i potrebama srpskog naroda, a to je značilo da se sasvim okrene ka Rusiji.

Jasno je da kraljeva ženidba ne bi bila moguća bez odobrenja i podrške ruskog cara, jer se nije smelo rizikovati da se zemlja dovede u stanje spoljne izolacije, nepriznavanjem braka od strane germanskih dvorova, na kojima je otac pronašao buduću snaju i srpsku kraljicu.