О Џем-султану Вере Мутафчијеве

„Случај Џем-султанa” најзначајнији је роман бугарске списатељице Вере Мутафчијеве (1929–2009), написан у источњачком маниру увезаних прича различитих сведока и приповедача о његовој трагичној судбини.

Џем-султан, о коме је писао и наш нобеловац Иво Андрић у „Проклетој авлији”, за живота био је свуда странац, Србин или неверник, код својих, Сарацен или Мавар, за хришћане. „Џем у својој смрти припада свима вероватно зато што не можеш да измислиш ништа људскије од патње”, по сведочењу Ајас-бега.

Одбачени принц без престола, султан без султаната, други син Мехмеда Другог Освајача, Џем после очеве изненадне смрти ужива наклоност војске, као што је уживао и већу наклоност свог покојног оца. Његов брат Бајазит, с друге стране, има наследно право на трон, институционалну моћ и верске прваке, али Џем ипак одлучује да се прогласи султаном Анадолије. Бајазит га убрзо свргава и Џем свој живот проводи у прогонству, првобитно на Родосу, у кругу крсташког реда јовановаца, па у Француској, не би ли постао заробљеник малтешког реда и завршио у Ватикану. У деценијама које ће уследити постао је пуко оружје у рукама западних моћника и хришћанске цркве, жртва политичких и религијских превирања у предворју модерних времена, први политички затвореник, дисидент сопствене земље, војске и традиције, апатрид и песник, заблудели принц у судару два света, Истока и Запада.

Вера Мутафчијева позната је бугарска списатељица и историчарка. Рођена у Софији, у академској породици, дипломирала је историју и већ раних шездесетих отпочела каријеру као научна сарадница Института за балканске студије Бугарске академије наука. Стекла је међународни углед истраживањем у области османских студија. Од средине шездесетих посвећује се писању, претачући своја академска сазнања у живописне историјске романе популарне на целом Балкану и у Источном блоку. Једна је од ретких списатељица које су доживеле признање и као историчарке и као писци. Добитница је бројних књижевних награда. Деведесетих је почела да се бави ангажованим новинарством, као истакнута заговорница транзиције бугарске комунистичке државе у отворено друштво. Њени романи су преведени на хрватски, словеначки, чешки, француски, немачки, мађарски, пољски, румунски и руски језик.