Шешељевим стопама

После бурних догађаја у Српској радикалној странци, Драган Тодоровић заменио је Томислава Николића на челу посланичког клуба ове партије. Тодоровић је, кажу добри познаваоци прилика међу радикалима, један од најоданијих партијском председнику Војиславу Шешељу који се налази у притворској јединици у Схевенингену.

Политички противници му често замерају да користи тешке речи када говори о њима. Одговарајући на овакве „прозивке” политичких неистомишљеника, Тодоровић каже да не зна шта су то тешке речи. Труди се, каже, да увек каже истину јер „зна да нема ништа теже него лажно оптужити некога”.

Рођен је у јануару 1953. године у Горњем Милановцу, пошто су његови родитељи, у то време, живели у малом селу подно планине Рудник. Када је напунио шест и по година, с родитељима се преселио у Београд. Отац му је био милиционер, а мајка домаћица, али се уз кућне послове бавила и кројачким занатом. „Шила је и нама и другима и тако смо допуњавали кућни буџет”, говорио је Тодоровић. Када су му преминули родитељи, схватио је колико је важна њихова подршка. Отац га је, каже, увек саветовао, али да му је од свих изречених мудрости најдража она „да не чиниш другима оно што не желиш да теби други учине”.

Завршио је Машинско-техничку школу „Петар Драпшин” у Београду.Новинарка „Политике” Мирјана Чекеревац забележила је да је одмах после средње школе почео да ради у паркетарској радњи очевог пријатеља. Новац је, забележила је новинарка, зарађивао као статиста у Филмском граду где је, у то време, снимано много филмова. Факултет организационих наукауписао је 1972. године, а по завршетку добио је диплому инжењера организације рада.

Тодоровић је основао прво приватно транспортно предузеће у Београду. Увласништву предузећа био је и чувени „трабант” који је возио и као потпредседник владе. Био је потпредседник Скупштине Србије и министар за саобраћај у влади Мирка Марјановића. И поред многобројних „политичких ангажмана” тврди „да није хтео да му политика буде професионално занимање”.

Крајем 2003. године повређен је у саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали у Богутовцу.Задобио је потрес мозга. Новинарима који су га посетили после несреће рекао је „да је њега и његове сапутнике само Бог погледао да останемо живи”.

Три године је био члан Савеза комуниста. С Војиславом Шешељом почео је да се дружи 1987. године. Тренутно је народни посланик и председник Извршног одбора СРС-а. Председник је скупштинског Одбора за одбрану и безбедност.

Недавно је рекао да посланици СРС-а неће дозволити наставак нормалног рада парламента све док им власт не обећа да ће расветлити смрт Ранка Панића после митинга странке и „у разумном року” објавити све чињенице у вези с хапшењем Радована Караџића.У једном од интервјуа рекао је„да свака власт понекад слаже, увек се крију неке истине, али да ови сада највише лажу! Они лажу за медаљу! Видели смо да постоје стотине доказа да је Караџић ухапшен 18. јула, а они и даље упорно, као папагаји, тврде да је ухапшен 21. јула. Нико им не верује, не верују ни они сами себи… Стварно не знам што им то треба”.

Пре две године је признао да је позвао БИА на телефон 9191 и рекао да се Ратко Младић налази негде у Босни и да га треба тражити изнад града у којем је одржано Друго заседање Авноја.

Каже да нема посебан хоби. Слободно време воли да проводи у радионици у којој „има сав потребан материјал”. Ожењен је Мирјаном и има четворо деце.