Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пу­тин на­ре­дио да поч­не про­из­вод­ња бес­пи­лот­них ле­ти­ли­ца

Ду­ма, до­њи дом ру­ског пар­ла­мен­та, усво­ји­ла је ју­че пред­лог за­ко­на ко­ји осу­ђе­ни­ци­ма омо­гу­ћа­ва од­ла­зак на фронт
Пу­тин на­ре­дио да поч­не про­из­вод­ња бес­пи­лот­них ле­ти­ли­ца
( Фото / EPA–EFE/ Gavril Grigorov / Sputnik)

Ру­ски пред­сед­ник Вла­ди­мир Пу­тин на­ло­жио је ју­че вла­ди да, у са­рад­њи с На­ци­о­нал­ном плат­фор­мом за тех­но­ло­шку ини­ци­ја­ти­ву, раз­мо­три ус­по­ста­вља­ње цен­та­ра за про­из­вод­њу и те­сти­ра­ње дро­но­ва у раз­ли­чи­тим ре­ги­о­ни­ма. На сај­ту Кре­мља је об­ја­вље­но да у Ни­жњем Нов­го­ро­ду, Рја­за­њу, Са­ма­ри, Са­ха­ли­ну, Том­ску, Тул­ској обла­сти, Ре­пу­бли­ци Ба­шкор­то­стан, Та­тар­стан, као и у Мо­скви, Санкт Пе­тер­бур­гу и Се­ва­сто­по­љу, тре­ба на­пра­ви­ти ла­нац цен­та­ра за по­др­шку ин­же­ње­рин­гу, ис­пи­ти­ва­њу, про­из­вод­њи и при­пре­ми бес­пи­лот­них ва­зду­шних си­сте­ма за сер­ти­фи­ка­ци­ју, у окви­ру на­ци­о­нал­ног про­јек­та раз­во­ја бес­пи­лот­них ва­зду­шних си­сте­ма до 2030. го­ди­не, пре­нео је Тас. Пред­сед­ник Ру­си­је за­тра­жио је и пред­у­зи­ма­ње ме­ра за про­ши­ре­ње упо­тре­бе ди­ги­тал­них ге­о­про­стор­них по­да­та­ка до­би­је­них упо­тре­бом дро­но­ва у раз­ли­чи­тим при­вред­ним сек­то­ри­ма.

Од са­да ће и фор­мал­но ру­ски осу­ђе­ни­ци мо­ћи са уче­ству­ју у ра­ту у Укра­ји­ни. Ду­ма, до­њи дом ру­ског пар­ла­мен­та, усво­ји­ла је ју­че пред­лог за­ко­на ко­ји овој ка­те­го­ри­ји ста­нов­ни­штва омо­гу­ћа­ва од­ла­зак на фронт. У пред­ло­гу се на­во­ди да ру­ска вој­ска мо­же да пот­пи­ше уго­вор с ли­ци­ма ко­ја су из­др­жа­ла ка­зну, ко­ји­ма је из­бри­сан кри­вич­ни до­си­је, као и с гра­ђа­ни­ма ко­ји су из­вр­ши­ли кри­вич­на де­ла, са из­у­зет­ком оних ко­ји су по­чи­ни­ли те­шка кри­вич­на де­ла. Од­лу­ку о за­кљу­чи­ва­њу та­квих уго­во­ра до­но­си­ће Ми­ни­стар­ство од­бра­не. До­ку­мен­том је омо­гу­ће­но и осло­ба­ђа­ње од ка­зне или бри­са­ње кри­вич­ног до­си­јеа гра­ђа­ни­ма ко­ји су по­зва­ни у вој­ску или су скло­пи­ли уго­вор с Ору­жа­ним сна­га­ма Ру­ске Фе­де­ра­ци­је то­ком пе­ри­о­да мо­би­ли­за­ци­је, ван­ред­ног ста­ња или ра­та.

Иако Укра­јин­ци твр­де да кон­тра­о­фан­зи­ва ко­ја је по­че­ла пре не­ко­ли­ко да­на по­ка­зу­је пр­ве ре­зул­та­те и да је вра­ћен је­дан број се­ла ко­ја су Ру­си оку­пи­ра­ли, ге­не­рал­ни се­кре­тар НА­ТО-а Јенс Стол­тен­берг ни­је то­ли­ко оп­ти­ми­сти­чан. Ка­же да је кон­тра­о­фан­зи­ва још у по­чет­ној фа­зи, те да не зна да ли ћа она би­ти пре­крет­ни­ца у ра­ту. „Што ви­ше Укра­ји­на бу­де на­пре­до­ва­ла, то ће би­ти ја­ча за пре­го­ва­рач­ким сто­лом”, ре­као је Стол­тен­берг на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је, пре­нео је Рој­терс.

Пред­ста­вља­ју­ћи пр­ву не­мач­ку На­ци­о­нал­ну стра­те­ги­ју без­бед­но­сти, не­мач­ки кан­це­лар Олаф Шолц је ју­че ре­као да је ва­жно раз­го­ва­ра­ти с парт­не­ри­ма о без­бед­но­сним га­ран­ци­ја­ма за Укра­ји­ну, укљу­чу­ју­ћи и пе­ри­од на­кон за­вр­шет­ка ра­та с Ру­си­јом. У не­мач­кој стра­те­ги­ји, из­ме­ђу оста­лог, пи­ше да је ри­вал­ство Бер­ли­на и Пе­кин­га по­ра­сло по­след­њих го­ди­на због то­га што „Ки­на све ви­ше на­сто­ји да ис­ко­ри­сти сво­ју еко­ном­ску моћ ка­ко би про­ме­ни­ла по­сто­је­ћи ме­ђу­на­род­ни по­ре­дак за­сно­ван на пра­ви­ли­ма и по­твр­ди­ла сво­ју ре­ги­о­нал­ну хе­ге­мо­ни­ју”.

Бе­ло­ру­ски пред­сед­ник Алек­сан­дар Лу­ка­шен­ко упо­зо­рио је ју­че да пре­те­ра­но оштар од­го­вор на про­во­ка­ци­је Ки­је­ва мо­же да до­ве­де до тре­ћег свет­ског ра­та. „Не би тре­ба­ло да бу­де пре­те­ра­них од­го­во­ра на про­во­ка­ци­је Ки­је­ва јер би то до­ве­ло до еска­ла­ци­је и тре­ћег свет­ског ра­та”, ре­као је Лу­ка­шен­ко у ин­тер­вјуу за те­ле­ви­зи­ју Ру­си­ја 1, до­да­ју­ћи да не­ће тра­жи­ти са­вет од јав­но­сти у слу­ча­ју да из­би­је рат. „Ја мо­рам да до­но­сим од­лу­ке. Јав­ност би­ра пред­сед­ни­ка, пот­пу­но све­сна да по Уста­ву он од­лу­чу­је и као глав­но­ко­ман­ду­ју­ћи да­је на­ре­ђе­ња и упут­ства”, ре­као је Лу­ка­шен­ко.

Ис­та­као је да би за Минск цр­ве­на ли­ни­ја би­ла агре­си­ја на Бе­ло­ру­си­ју с би­ло ко­је стра­не, осим с ру­ске.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Radi Radio Kremlj
Svašta je on već odavno naredio...
Nikola
Ubise nevine SLOVENE

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.