Од гусара до Мадоне

Јаз – Крајем петнаестог века – каже легенда – хиљаду наоружаних Паштровића одазваше се позиву Которана да им помогну у борби против Турака. Жестоки обрачун у одбрани древног бокељског града, заврши се паштровско-которском победом. Враћајући се преко Мрчева поља, паштровски добровoљци угледаше код плаже Јаз усидрену гусарску, турску галију и кренуше поново у јуриш. Од задобијеног плена сазидаше градић насред Паштровића, на хриди која је дубоко зашла у море. Свако од дванаест паштровских племена доби по једну кућу на острву, које повезаше с копном и које доби име Свети Стефан, по истоименој цркви заштитници града. Тек ће у другој половини двадесетог века острво постати „туристички светац” у којем ће одмарати најпознатије светске звезде филма, књижевности, политике, шоу бизниса...

Недалеко од плаже Јаз, усред Мрчевог поља, представници једног другог приморског племена, Грбља, много касније од упада гусара, на узвишењу усред простране равнице подигоше камене куће које су им служиле за одмор у време пољских радова. Лепо насеље које је одавно напуштено, доби назив „Свети Стефан на сувом”. Подуго је у оптицају била идеја да се оно у „комплексу Јаз” претвори у туристички градић, али је све остало у причама.

Јаз са својом дугачком ситнозрнастом плажом и равницом у непосредном залеђу био је најважнија црногорска туристичка тема средином седамдесетих година. Светска банка за обнову и развој прихватила је тада да финансира три мамутска пројекта на јадранској обали – Бернардин код Порторожа, Бабин кук у Дубровнику и Јаз код Будве. Услов је био да републике тадашње СФРЈ обезбеде половину средстава потребних за реализацију пројеката, а остало је давала, под веома повољним условима ова светска финансијска институција. Словенци и Хрвати су на време обезбедили новац и саградили елитне хотеле, а Црногорци су пројекат, пошто је ствар пропала, продали. Кажу, мада званично није речено ни колико је новца за „цртеже” узето, ни од које државе, да је по њему изграђен један туристички град у некој од арапских земаља. А пројекат је у брдовитом појасу око Јаза предвиђао насеље са 5.500 кревета, за то време супермодерне садржаје уз плажу, па и хиподром према „Светом Стефану на сувом”.

Јаз је деценијама у време процвата синдикалног туризма био камперска зона. На велика звона, огласио се у предвечерје лањске туристичке сезоне. Овде су, што је представљало и туристичку и музичку сензацију, 115-минутни концерт одржали „рок диносауруси”. Грбљанин Светозар Маровић главни је „кривац” за долазак „Ролингстонса” на Јаз.

Туристички углед Будве у свету је порастао, остале су лепе успомене, али и велики плато на Јазу, до којег су пре концерта општинари довели добар асфалтни друм, воду и јаку струју. Увелико се прошле јесени спекулисало да ће Јаз, а посебно та „концертна база” и простор око ње, бити брзо продат за скупе паре. Страним инвеститорима који не питају за цену када је овај део Јадрана у питању. Јаз је, међутим, и даље једна од најпожељнијих „туристичких удавача”. Ко ће је „испросити” и када још се не зна. Једно је, међутим, извесно – тамо где су лане небо над Јазом „палили” „Ролингстонси”, за две недеље наступиће ултимативна краљица поп музике – Мадона. Биће то 25. септембра. Мадона Луиза Чиконе, четрдесетдеветогодишња Маx (само за пријатеље), била је прескупа за Београђане и Загрепчане. У штампи се спекулисало да су Будвани и њихови инострани спонзори (читај градитељи скупих хотела и туристичких насеља) понудили тражених 14 милиона евра. Но, како је саопштено пре неки дан, наступ Мадоне коштаће 7,5 милиона долара и платиће га – спонзори. Они, који инвестирају у скупе објекте на овом подручју. Опет се „кривац” зове Светозар Маровић.

Мадона, најпродаванији женски поп уметник двадесетог века, чије се богатство процењује на око 400 милиона долара, стиже за који дан на Јаз. А када ће градитељи, остаје да се види.