Od gusara do Madone

Jaz – Krajem petnaestog veka – kaže legenda – hiljadu naoružanih Paštrovića odazvaše se pozivu Kotorana da im pomognu u borbi protiv Turaka. Žestoki obračun u odbrani drevnog bokeljskog grada, završi se paštrovsko-kotorskom pobedom. Vraćajući se preko Mrčeva polja, paštrovski dobrovoljci ugledaše kod plaže Jaz usidrenu gusarsku, tursku galiju i krenuše ponovo u juriš. Od zadobijenog plena sazidaše gradić nasred Paštrovića, na hridi koja je duboko zašla u more. Svako od dvanaest paštrovskih plemena dobi po jednu kuću na ostrvu, koje povezaše s kopnom i koje dobi ime Sveti Stefan, po istoimenoj crkvi zaštitnici grada. Tek će u drugoj polovini dvadesetog veka ostrvo postati „turistički svetac” u kojem će odmarati najpoznatije svetske zvezde filma, književnosti, politike, šou biznisa...

Nedaleko od plaže Jaz, usred Mrčevog polja, predstavnici jednog drugog primorskog plemena, Grblja, mnogo kasnije od upada gusara, na uzvišenju usred prostrane ravnice podigoše kamene kuće koje su im služile za odmor u vreme poljskih radova. Lepo naselje koje je odavno napušteno, dobi naziv „Sveti Stefan na suvom”. Podugo je u opticaju bila ideja da se ono u „kompleksu Jaz” pretvori u turistički gradić, ali je sve ostalo u pričama.

Jaz sa svojom dugačkom sitnozrnastom plažom i ravnicom u neposrednom zaleđu bio je najvažnija crnogorska turistička tema sredinom sedamdesetih godina. Svetska banka za obnovu i razvoj prihvatila je tada da finansira tri mamutska projekta na jadranskoj obali – Bernardin kod Portoroža, Babin kuk u Dubrovniku i Jaz kod Budve. Uslov je bio da republike tadašnje SFRJ obezbede polovinu sredstava potrebnih za realizaciju projekata, a ostalo je davala, pod veoma povoljnim uslovima ova svetska finansijska institucija. Slovenci i Hrvati su na vreme obezbedili novac i sagradili elitne hotele, a Crnogorci su projekat, pošto je stvar propala, prodali. Kažu, mada zvanično nije rečeno ni koliko je novca za „crteže” uzeto, ni od koje države, da je po njemu izgrađen jedan turistički grad u nekoj od arapskih zemalja. A projekat je u brdovitom pojasu oko Jaza predviđao naselje sa 5.500 kreveta, za to vreme supermoderne sadržaje uz plažu, pa i hipodrom prema „Svetom Stefanu na suvom”.

Jaz je decenijama u vreme procvata sindikalnog turizma bio kamperska zona. Na velika zvona, oglasio se u predvečerje lanjske turističke sezone. Ovde su, što je predstavljalo i turističku i muzičku senzaciju, 115-minutni koncert održali „rok dinosaurusi”. Grbljanin Svetozar Marović glavni je „krivac” za dolazak „Rolingstonsa” na Jaz.

Turistički ugled Budve u svetu je porastao, ostale su lepe uspomene, ali i veliki plato na Jazu, do kojeg su pre koncerta opštinari doveli dobar asfaltni drum, vodu i jaku struju. Uveliko se prošle jeseni spekulisalo da će Jaz, a posebno ta „koncertna baza” i prostor oko nje, biti brzo prodat za skupe pare. Stranim investitorima koji ne pitaju za cenu kada je ovaj deo Jadrana u pitanju. Jaz je, međutim, i dalje jedna od najpoželjnijih „turističkih udavača”. Ko će je „isprositi” i kada još se ne zna. Jedno je, međutim, izvesno – tamo gde su lane nebo nad Jazom „palili” „Rolingstonsi”, za dve nedelje nastupiće ultimativna kraljica pop muzike – Madona. Biće to 25. septembra. Madona Luiza Čikone, četrdesetdevetogodišnja Max (samo za prijatelje), bila je preskupa za Beograđane i Zagrepčane. U štampi se spekulisalo da su Budvani i njihovi inostrani sponzori (čitaj graditelji skupih hotela i turističkih naselja) ponudili traženih 14 miliona evra. No, kako je saopšteno pre neki dan, nastup Madone koštaće 7,5 miliona dolara i platiće ga – sponzori. Oni, koji investiraju u skupe objekte na ovom području. Opet se „krivac” zove Svetozar Marović.

Madona, najprodavaniji ženski pop umetnik dvadesetog veka, čije se bogatstvo procenjuje na oko 400 miliona dolara, stiže za koji dan na Jaz. A kada će graditelji, ostaje da se vidi.