Лото може и боље

У рубрици Међу нама недавно је објављен допис Ратка Стојковића „Лото од 39 или 29 бројева”, у којем аутор наводи неке од недостатака ове популарне игре. Не желећи да опширно наводим и образлажем своја запажања, набрајам само следећа: некада је приказивана комисија и саопштаван њен састав, док су бројеви приказивани на табли пре убацивања у бубањ, извлачењу је присуствовала и публика, а распоред уплаћеног износа био је равномернији и праведнији. Сада се, на пример, за седам погодака може купити и више од 10 станова, док добитник шестице једва може да плати пет до 10 метара квадратних. Сада се за добитником велике седмице безмало организује потера, а он обично не зна шта ће од себе. Није за потцењивање и наступ страха.

Стога бих желео да дам предлоге којима би се отклонило доста недостатака, док би се задовољио шири круг играча и извршио праведнији распоред укупно уплаћене суме. Предлажем да остане гарантовани износ добитка за седам погодака, али да сума буде ограничена на 400.000 до 500.000 евра. Науштрб седмице требало би повећати добитке за мање поготке. Извлачењу би требало да присуствује репрезентативна комисија коју би чинили представници Лутрије Србије, надлежног државног органа из области финансија и играча. О повећању цене комбинације требало би да одлучује неки независни меродавни орган. Ово истичем имајући у виду чињеницу да су у последње време учестала повећања цене комбинације са 100 на 120 динара, с мотивацијом да се додељује аутомобил који Лутрија Србије „великодушно поклања”. А то изгледа овако: у 42. колу на име тог увећања уплаћена је око 61.000 евра (382.835 комбинација с по 20 додатних динара), а аутомобил који је тада додељиван, зависно од типа, вреди од 26.000 до 30.000 евра.

Не надам се да ће се нешто променити, али се надам да ће неко од надлежних ово приметити, јер ова игра има и социјални и социолошки карактер. А можда да се уведе и приватни бизнис, по угледу на кладионице?

Јован Бујагић,

Нови Београд