Loto može i bolje

U rubrici Među nama nedavno je objavljen dopis Ratka Stojkovića „Loto od 39 ili 29 brojeva”, u kojem autor navodi neke od nedostataka ove popularne igre. Ne želeći da opširno navodim i obrazlažem svoja zapažanja, nabrajam samo sledeća: nekada je prikazivana komisija i saopštavan njen sastav, dok su brojevi prikazivani na tabli pre ubacivanja u bubanj, izvlačenju je prisustvovala i publika, a raspored uplaćenog iznosa bio je ravnomerniji i pravedniji. Sada se, na primer, za sedam pogodaka može kupiti i više od 10 stanova, dok dobitnik šestice jedva može da plati pet do 10 metara kvadratnih. Sada se za dobitnikom velike sedmice bezmalo organizuje potera, a on obično ne zna šta će od sebe. Nije za potcenjivanje i nastup straha.

Stoga bih želeo da dam predloge kojima bi se otklonilo dosta nedostataka, dok bi se zadovoljio širi krug igrača i izvršio pravedniji raspored ukupno uplaćene sume. Predlažem da ostane garantovani iznos dobitka za sedam pogodaka, ali da suma bude ograničena na 400.000 do 500.000 evra. Nauštrb sedmice trebalo bi povećati dobitke za manje pogotke. Izvlačenju bi trebalo da prisustvuje reprezentativna komisija koju bi činili predstavnici Lutrije Srbije, nadležnog državnog organa iz oblasti finansija i igrača. O povećanju cene kombinacije trebalo bi da odlučuje neki nezavisni merodavni organ. Ovo ističem imajući u vidu činjenicu da su u poslednje vreme učestala povećanja cene kombinacije sa 100 na 120 dinara, s motivacijom da se dodeljuje automobil koji Lutrija Srbije „velikodušno poklanja”. A to izgleda ovako: u 42. kolu na ime tog uvećanja uplaćena je oko 61.000 evra (382.835 kombinacija s po 20 dodatnih dinara), a automobil koji je tada dodeljivan, zavisno od tipa, vredi od 26.000 do 30.000 evra.

Ne nadam se da će se nešto promeniti, ali se nadam da će neko od nadležnih ovo primetiti, jer ova igra ima i socijalni i sociološki karakter. A možda da se uvede i privatni biznis, po ugledu na kladionice?

Jovan Bujagić,

Novi Beograd