Кад рампа падне из чиста мира

Пружни прелаз у Железнику, који постоји већ деценијама, повремено је и својеврсна „брана” за житеље Сремчице и једног дела Железника. Јер, када се рампа спусти, проласка за путнике, нарочито оне у градском превозу, нема. У ситуацијама када пролази воз, то обично не траје дуго. Рампа се подигне за неколико минута. Али, када рампа због квара „падне”, путници и возачи су „осуђени” да и по четрдесет минута чекају у аутобусима да квар буде отклоњен. Управо то се догодило недавно, када се без разлога рампа спустила два пута, дан за даном. Колоне возила протезале су се унедоглед, а путовање од града до Сремчице трајало је као „зла година”.

– С посла сам кренула у три сата по подне и уместо да за око сат и по стигнем кући, дошла сам у шест. Одмах после скретања са Обреновачког пута ка Железнику схватила сам да се нешто дешава. Колона возила је била испред нас, па смо од Савске улице до Улице Стевана Филиповића, где се налази рампа, путовали сат времена. Нисмо знали где се налазимо. То поподне је било сунчано, па је у „петстоједанаестици” било као у рерни. Ми начичкани једни на друге, а кроз стакло упекло. Мислила сам у једном тренутку да ћемо се поонесвешћивати сви – прича Љубинка Р. из Сремчице.

Она каже да су возачи „малих” возила углавном избегавали рампу и прелазили пругу, али да возачи аутобуса то не смеју.

– И да је рампа спуштена цели дан, они не смеју да заобилазе рампу. Возачи аутомобила, нажалост, то раде и ризикују. Јер, никада се не зна да ли се рампа спустила због воза или се покварила. Машиновође када су близу прелаза успоре и звуком упозоре да долазе, али ви никада нисте сигурни шта може да се догоди. Може возило да откаже насред пруге и ето трагедије. Оно што нас занима јесте да ли ико у железницама има обавештење када се овако нешто догоди. А дешава се. Да ли они уопште на неки начин добију информацију да је рампа пала, ако нема воза. И колико им треба да реагују – пита се она.

Како су одговорили у „Железницама Србије” рампа је у два наврата остала дуже спуштена због неисправности акумулаторске батерије.

– Батерија је замењена деветог јуна. Од почетка године до данас овај путни прелаз је 13 пута био неисправан. Од тог броја, осам пута су несавесни возачи поломили мотке које се спуштају на путни прелаз када пролази воз. Стање овог прелаза се прати у Телекомандном центру Макиш. Када дође до неправилности у раду уређаја путног прелаза, дежурни механичар приступа отклањању у најкраћем могућем року. Квар није могуће отклонити даљински, него само на лицу места. На отклањање квара може да утиче недостатак резервних делова, као и степен оштећења, односно крађе делова опреме од стране непознатих починилаца – наводи се у одговору „Инфраструктура железнице Србије”.

Поједини путници који иду ка граду, када се ово догоди, обично после десетак минута изађу из аутобуса, пређу пругу и пешаче петнаестак минута до стајалишта где наилазе возила на линијама 55, 58, 88, 54 како би се дочепали „цивилизације”, док су преостали осуђени на чекање. Због тога житељи Сремчице и овог дела Железника никада нису сигурни када ће стићи на одредиште.

– Срећа је да је 511 колико-толико честа линија ујутро и у току дана. Јесте, да су нам аутобуси „канте”, али их углавном има. Проблем је када се овако нешто догоди. Онда се све поремети, цели возни ред, што многима који иду на посао, код лекара, или желе негде даље да путују направи невољу – истиче Љубинка.