Ове недеље крај археолошких ископавања

После више од два месеца, археолошка истраживања поред Дома Народне скупштине у парку у Влајковићевој улици биће окончана ове недеље. Потом следи друга фаза – испитивање откривених налаза. Већина покретних артефаката већ је смештена у Музеј града Београда, а ту ће бити пребачено и оно што се пронађе до краја ове седмице. Остаје још да се види да ли ће нешто од пронађеног завредети пажњу да ту буде презентовано и после градње планиране подземне гараже. Она би требало да се простире на око 10.000 квадрата и да има четири подземна нивоа. Овај простор ће и у току изградње паркиралишта имати конзерваторски археолошки надзор, па ће се, у случају да се у дубљим нивоима тла открије нешто важно, радити додатна истраживања.

До сада је на овој локацији откривено 14 римских гробница из трећег и четвртог века, али и делови водовода начињеног највероватније у другом веку.

– У делу римске некрополе пронашли смо неколико различитих врста гробница, неке од њих су зидане опеком и имају свод, друге су гробнице-цисте, где се цигла слаже усправно једна на другу и саркофази који се сматрају најлуксузнијим начином сахрањивања. Тренутно истражујемо четири саркофага. Већина гробова опљачкана је давно, али смо у једном од њих, осим испретураних костију открили и интересантне налазе. Остао је један новчић, коштани прстен, део огрлице са зеленим каменом. Највероватније да је реч о смарагду. Према нашим претпоставкама то је накит који је трговачким путевима стигао у Сингидунум – објашњава Милорад Игњатовић, археолог из Музеја града Београда.

Из античког периода нађено је и неколико латинских натписа на камену. Вероватно су они из неког другог дела некрополе донесени овде. Управо је ових дана откривена једна таква гробница. Направљена је од камена и у њу су уграђивани старији натписи, претпоставља се да потичу из другог или трећег века.

– Један део натписа је оштећен па није јасно шта пише. На натпису се може растумачити да је споменик подигла „из добре воље најдражем супругу старом 56 година Клаудија Сабина”. Највероватније да је реч о делу натписа с породичне гробнице која се негде друго налазила, а овде је донета да би се искористила за градњу неке друге. То не значи да су Римљани намерно уништавали гробове, већ је могуће да су делове гробница њихових предака преносили и градили нову „млађу” – истиче Игњатовић.

Саркофази су дуго година били видљиви и највероватније у доба Римљана нису пљачкани, јер се то код њих изузетно строго кажњавало. Претпоставља се да су ове гробнице опљачкане у 16. и 17. веку када су грађене куће око Батал џамије.

– У најстаријим гробницама, у угловима са спољне стране пронађене су загробне посуде, новчићи и јединствена стаклена укосница. Она је једини такав предмет за сада у Музеју града Београда. До сада смо наилазили на укоснице од бронзе, костију, али не и од стакла – истиче Игњатовић.

Једно од значајнијих открића на овом локалитету је део римског водовода који је саграђен средином другог века.

– Водовод је био изузетно важан, нарочито у време када су подизани римски градови. Пошто је то био изузетно захтеван и скуп пројекат, вода се није користила само за пиће, већ и за јавна купатила и индустрију, напајање пољопривредних имања у околини града, за млинове за млевење жита и машине за експлоатацију руде. Водовод који смо открили највероватније је део секундарне мреже која је водила ка Ташмајдану где је тада био рудник. Да ли се вода користила за рудник или за покретање неке машине то још не знамо – објашњава Игњатовић.

Скелети старих Римљана откривени су и у обичним гробницама. Претпоставља се да су припадали најсиромашнијим слојевима, али то не мора да значи. Може бити да су били људи који из својих верских убеђења нису желели да се сахрањују са даровима.

– Сачувани пронађени остаци два цела скелета биће подигнути из гробница и пренети у Музеј града, где ће се у наредних годину дана радити антрополошке анализе како би се утврдили њихов пол и старост. На основу очуваности костију може да се каже како су се ти људи хранили, како су живели, од чега су боловали. Када се истраже, добићемо ширу слику популације – наводи Игњатовић.