Ove nedelje kraj arheoloških iskopavanja

Posle više od dva meseca, arheološka istraživanja pored Doma Narodne skupštine u parku u Vlajkovićevoj ulici biće okončana ove nedelje. Potom sledi druga faza – ispitivanje otkrivenih nalaza. Većina pokretnih artefakata već je smeštena u Muzej grada Beograda, a tu će biti prebačeno i ono što se pronađe do kraja ove sedmice. Ostaje još da se vidi da li će nešto od pronađenog zavredeti pažnju da tu bude prezentovano i posle gradnje planirane podzemne garaže. Ona bi trebalo da se prostire na oko 10.000 kvadrata i da ima četiri podzemna nivoa. Ovaj prostor će i u toku izgradnje parkirališta imati konzervatorski arheološki nadzor, pa će se, u slučaju da se u dubljim nivoima tla otkrije nešto važno, raditi dodatna istraživanja.

Do sada je na ovoj lokaciji otkriveno 14 rimskih grobnica iz trećeg i četvrtog veka, ali i delovi vodovoda načinjenog najverovatnije u drugom veku.

– U delu rimske nekropole pronašli smo nekoliko različitih vrsta grobnica, neke od njih su zidane opekom i imaju svod, druge su grobnice-ciste, gde se cigla slaže uspravno jedna na drugu i sarkofazi koji se smatraju najluksuznijim načinom sahranjivanja. Trenutno istražujemo četiri sarkofaga. Većina grobova opljačkana je davno, ali smo u jednom od njih, osim ispreturanih kostiju otkrili i interesantne nalaze. Ostao je jedan novčić, koštani prsten, deo ogrlice sa zelenim kamenom. Najverovatnije da je reč o smaragdu. Prema našim pretpostavkama to je nakit koji je trgovačkim putevima stigao u Singidunum – objašnjava Milorad Ignjatović, arheolog iz Muzeja grada Beograda.

Iz antičkog perioda nađeno je i nekoliko latinskih natpisa na kamenu. Verovatno su oni iz nekog drugog dela nekropole doneseni ovde. Upravo je ovih dana otkrivena jedna takva grobnica. Napravljena je od kamena i u nju su ugrađivani stariji natpisi, pretpostavlja se da potiču iz drugog ili trećeg veka.

– Jedan deo natpisa je oštećen pa nije jasno šta piše. Na natpisu se može rastumačiti da je spomenik podigla „iz dobre volje najdražem suprugu starom 56 godina Klaudija Sabina”. Najverovatnije da je reč o delu natpisa s porodične grobnice koja se negde drugo nalazila, a ovde je doneta da bi se iskoristila za gradnju neke druge. To ne znači da su Rimljani namerno uništavali grobove, već je moguće da su delove grobnica njihovih predaka prenosili i gradili novu „mlađu” – ističe Ignjatović.

Sarkofazi su dugo godina bili vidljivi i najverovatnije u doba Rimljana nisu pljačkani, jer se to kod njih izuzetno strogo kažnjavalo. Pretpostavlja se da su ove grobnice opljačkane u 16. i 17. veku kada su građene kuće oko Batal džamije.

– U najstarijim grobnicama, u uglovima sa spoljne strane pronađene su zagrobne posude, novčići i jedinstvena staklena ukosnica. Ona je jedini takav predmet za sada u Muzeju grada Beograda. Do sada smo nailazili na ukosnice od bronze, kostiju, ali ne i od stakla – ističe Ignjatović.

Jedno od značajnijih otkrića na ovom lokalitetu je deo rimskog vodovoda koji je sagrađen sredinom drugog veka.

– Vodovod je bio izuzetno važan, naročito u vreme kada su podizani rimski gradovi. Pošto je to bio izuzetno zahtevan i skup projekat, voda se nije koristila samo za piće, već i za javna kupatila i industriju, napajanje poljoprivrednih imanja u okolini grada, za mlinove za mlevenje žita i mašine za eksploataciju rude. Vodovod koji smo otkrili najverovatnije je deo sekundarne mreže koja je vodila ka Tašmajdanu gde je tada bio rudnik. Da li se voda koristila za rudnik ili za pokretanje neke mašine to još ne znamo – objašnjava Ignjatović.

Skeleti starih Rimljana otkriveni su i u običnim grobnicama. Pretpostavlja se da su pripadali najsiromašnijim slojevima, ali to ne mora da znači. Može biti da su bili ljudi koji iz svojih verskih ubeđenja nisu želeli da se sahranjuju sa darovima.

– Sačuvani pronađeni ostaci dva cela skeleta biće podignuti iz grobnica i preneti u Muzej grada, gde će se u narednih godinu dana raditi antropološke analize kako bi se utvrdili njihov pol i starost. Na osnovu očuvanosti kostiju može da se kaže kako su se ti ljudi hranili, kako su živeli, od čega su bolovali. Kada se istraže, dobićemo širu sliku populacije – navodi Ignjatović.