Борба против криминала је као партија шаха

Италијан Пино Арлаки (72), професор универзитета, председник је Међународног форума за борбу против организованог криминала са седиштем у Пекингу, један од најближих пријатеља и сарадника судије Ђованија Фалконеа, и Паоло Борселино, којег је мафија убила 1992. године. Руководио је тимом за израду међународне конвенције о борби против организованог криминала (Палермо конвенција), био подсекретар УН, а аутор је више књига у којима се говори о борби против мафије.

Овај италијански социолог, који је био гост међународне конференције коју је организовало Српско удружење за међународно кривично право, радио на откривању припадника италијанске мафије, за „Политику” говори о начинима борбе против организованог криминала, да ли он постоји без спреге са државом и шта је то што људе „повлачи” да се баве незаконитим пословима.

Колико сте упућени у организовани криминал у Србији и ако јесте, можете ли да направите паралелу између овакве врсте криминала у нашој земљи и Италији?

Не знам много о организованом криминалу у Србији. Имам основне податке и на основу њих знам да су то групе које се баве трговином дроге, кријумчарењем људи, корупцијом. Ако та сазнања проширимо на неки ранији период, рећи ћу да сам био затечен информацијом да је у вашој земљи убијен председник владе.

У поступцима који се у Србији воде против припадника организованих криминалних група један од кључних доказа су разговори, поруке и фотографије са заштићене „Скај” апликације. Ова врста доказа коришћена је и у поступцима пред италијанским правосуђем, али се убрзо стало на становиште да они не могу да буду коришћени у поступку док се не утврди на који начин су прибављени.

Борба против криминала је као партија шаха. Чим држава повуче потез, следи контрапотез криминалаца. Очекивано је да криминалци за комуникацију користе системе за које сматрају да су сигурни, да не могу бити „проваљени”. Специјалне истражне методе, у које спада и прибављање доказа са „Скај” апликације су врло важно питање не само у Србији него и у земљама широм света. Сасвим је разумљиво да ће држава урадити све да „разбије”, односно дешифрује било који вид комуникације међу починиоцима кривичних дела.

Каква је вредност оваквих доказа према вашем мишљењу?

Ако је полиција пресрела и дешифровала ту комуникацију, сматрам да би је требало користити као доказ у судском поступку против окривљених. Ако су италијански судови одбацили овакву врсту доказа или затражили мишљење вишестепених судова о њој, претпостављам да је утврђена нека процедурална грешка због које они не могу да се користе.

Као председник Међународног форума за борбу против организованог криминала можете ли да кажете који су мотиви људи да се баве њим?

Основни мотив који покреће некога да се бави било којом врстом криминала, па и организованим, јесте новац. Када желе да постану велике и моћне, организоване групе на различите начине покушавају да се повежу са људима из полиције, тужилаштва, суда. Они то постижу корупцијом, па чак и убиствима сведока, представника правосуђа. У том контексту је посебно значајан случај полицијског генерала Дела Кијезе који је послат на Сицилију. Он је био италијански херој зато што је седамдесетих година разбио тероризам у Италији. Десетак година касније послат је на Сицилију како би се борио са мафијом. Од једног члана мафије смо добили информацију да он сарађује са мафијом и Дела Кијезе је на основу ње почео да прикупља доказе. Полицијски генерал је, пре свега, представљао опасност за премијера Андреотија, не толико за мафију на Сицилији јер није имао широка овлашћења. Трудио се да прикупи довољно јаке доказе против припадника мафије. Међутим, убијен је само три месеца након што је послат на Сицилију. То је изазвало жестоку реакцију државе. Почео је обрачун државе са мафијом. Мафија је „узвраћала ударце” све док је била у могућности, односно до убиства судије Фалконеа. Тада је кренуо нови удар на мафију и она је готово искорењена. Поносан сам што сам учествовао, односно што сам био део државног напора да се мафија разбије.

Због чега Андреоти није ухапшен ако су постојале сумње и извесни докази да је повезан са мафијом?

Данас би он сигурно био ухапшен. Био сам у шоку када ми је судија Фалконе рекао да је Андреоти повезан са мафијом. Он је брижљиво радио на прикупљању доказа против њега. Знао је да је близу откривања незаконитих радњи када је на њега крајем осамдесетих година прошлог века покушан атентат. Иако је био у животној опасности, Фалконе је наставио да ради на разоткривању мафије. Нажалост, није дочекао да Андреоти буде оптужен за сарадњу са мафијом јер је убијен неколико месеци пре тога. У првостепеном поступку Андреоти је осуђен, а у другостепеном ослобођен, да би у трећестепеном поступку Врховни суд направио неку врсту компромиса и утврдио да је Андреоти до 1980. године био повезан са мафијом. Наводно, за период после тог, није било доказа.

Постоји ли организовани криминал без државе?

Тако могу да постоје или опстају само мале групе, без перспективе у криминалном свету. Да би организовани криминал постојао, потребно је да има правосудну или политичку заштиту, идеално обе. У Италији је оваква ситуације постојала век, а можда и дуже. Мафијаши су осуђивани за различита кривична дела, али се није знало да они, практично, представљају једну криминалну организацију, тајно друштво.

Који је најефикаснији начин борбе против организованог криминала?

Удар на новац, односно пресецање новчаних токова из којих се припадници организованих група финансирају. Чланови организованих група се сада много мање баве насиљем, али су повезани са људима из политике, бизниса, али је све то на много нижем нивоу него раније. Све крупније мафијашке групе су разбијене. Сада је профил припадника мафије другачији него на почетку ове борбе.