Borba protiv kriminala je kao partija šaha

Italijan Pino Arlaki (72), profesor univerziteta, predsednik je Međunarodnog foruma za borbu protiv organizovanog kriminala sa sedištem u Pekingu, jedan od najbližih prijatelja i saradnika sudije Đovanija Falkonea, i Paolo Borselino, kojeg je mafija ubila 1992. godine. Rukovodio je timom za izradu međunarodne konvencije o borbi protiv organizovanog kriminala (Palermo konvencija), bio podsekretar UN, a autor je više knjiga u kojima se govori o borbi protiv mafije.

Ovaj italijanski sociolog, koji je bio gost međunarodne konferencije koju je organizovalo Srpsko udruženje za međunarodno krivično pravo, radio na otkrivanju pripadnika italijanske mafije, za „Politiku” govori o načinima borbe protiv organizovanog kriminala, da li on postoji bez sprege sa državom i šta je to što ljude „povlači” da se bave nezakonitim poslovima.

Koliko ste upućeni u organizovani kriminal u Srbiji i ako jeste, možete li da napravite paralelu između ovakve vrste kriminala u našoj zemlji i Italiji?

Ne znam mnogo o organizovanom kriminalu u Srbiji. Imam osnovne podatke i na osnovu njih znam da su to grupe koje se bave trgovinom droge, krijumčarenjem ljudi, korupcijom. Ako ta saznanja proširimo na neki raniji period, reći ću da sam bio zatečen informacijom da je u vašoj zemlji ubijen predsednik vlade.

U postupcima koji se u Srbiji vode protiv pripadnika organizovanih kriminalnih grupa jedan od ključnih dokaza su razgovori, poruke i fotografije sa zaštićene „Skaj” aplikacije. Ova vrsta dokaza korišćena je i u postupcima pred italijanskim pravosuđem, ali se ubrzo stalo na stanovište da oni ne mogu da budu korišćeni u postupku dok se ne utvrdi na koji način su pribavljeni.

Borba protiv kriminala je kao partija šaha. Čim država povuče potez, sledi kontrapotez kriminalaca. Očekivano je da kriminalci za komunikaciju koriste sisteme za koje smatraju da su sigurni, da ne mogu biti „provaljeni”. Specijalne istražne metode, u koje spada i pribavljanje dokaza sa „Skaj” aplikacije su vrlo važno pitanje ne samo u Srbiji nego i u zemljama širom sveta. Sasvim je razumljivo da će država uraditi sve da „razbije”, odnosno dešifruje bilo koji vid komunikacije među počiniocima krivičnih dela.

Kakva je vrednost ovakvih dokaza prema vašem mišljenju?

Ako je policija presrela i dešifrovala tu komunikaciju, smatram da bi je trebalo koristiti kao dokaz u sudskom postupku protiv okrivljenih. Ako su italijanski sudovi odbacili ovakvu vrstu dokaza ili zatražili mišljenje višestepenih sudova o njoj, pretpostavljam da je utvrđena neka proceduralna greška zbog koje oni ne mogu da se koriste.

Kao predsednik Međunarodnog foruma za borbu protiv organizovanog kriminala možete li da kažete koji su motivi ljudi da se bave njim?

Osnovni motiv koji pokreće nekoga da se bavi bilo kojom vrstom kriminala, pa i organizovanim, jeste novac. Kada žele da postanu velike i moćne, organizovane grupe na različite načine pokušavaju da se povežu sa ljudima iz policije, tužilaštva, suda. Oni to postižu korupcijom, pa čak i ubistvima svedoka, predstavnika pravosuđa. U tom kontekstu je posebno značajan slučaj policijskog generala Dela Kijeze koji je poslat na Siciliju. On je bio italijanski heroj zato što je sedamdesetih godina razbio terorizam u Italiji. Desetak godina kasnije poslat je na Siciliju kako bi se borio sa mafijom. Od jednog člana mafije smo dobili informaciju da on sarađuje sa mafijom i Dela Kijeze je na osnovu nje počeo da prikuplja dokaze. Policijski general je, pre svega, predstavljao opasnost za premijera Andreotija, ne toliko za mafiju na Siciliji jer nije imao široka ovlašćenja. Trudio se da prikupi dovoljno jake dokaze protiv pripadnika mafije. Međutim, ubijen je samo tri meseca nakon što je poslat na Siciliju. To je izazvalo žestoku reakciju države. Počeo je obračun države sa mafijom. Mafija je „uzvraćala udarce” sve dok je bila u mogućnosti, odnosno do ubistva sudije Falkonea. Tada je krenuo novi udar na mafiju i ona je gotovo iskorenjena. Ponosan sam što sam učestvovao, odnosno što sam bio deo državnog napora da se mafija razbije.

Zbog čega Andreoti nije uhapšen ako su postojale sumnje i izvesni dokazi da je povezan sa mafijom?

Danas bi on sigurno bio uhapšen. Bio sam u šoku kada mi je sudija Falkone rekao da je Andreoti povezan sa mafijom. On je brižljivo radio na prikupljanju dokaza protiv njega. Znao je da je blizu otkrivanja nezakonitih radnji kada je na njega krajem osamdesetih godina prošlog veka pokušan atentat. Iako je bio u životnoj opasnosti, Falkone je nastavio da radi na razotkrivanju mafije. Nažalost, nije dočekao da Andreoti bude optužen za saradnju sa mafijom jer je ubijen nekoliko meseci pre toga. U prvostepenom postupku Andreoti je osuđen, a u drugostepenom oslobođen, da bi u trećestepenom postupku Vrhovni sud napravio neku vrstu kompromisa i utvrdio da je Andreoti do 1980. godine bio povezan sa mafijom. Navodno, za period posle tog, nije bilo dokaza.

Postoji li organizovani kriminal bez države?

Tako mogu da postoje ili opstaju samo male grupe, bez perspektive u kriminalnom svetu. Da bi organizovani kriminal postojao, potrebno je da ima pravosudnu ili političku zaštitu, idealno obe. U Italiji je ovakva situacije postojala vek, a možda i duže. Mafijaši su osuđivani za različita krivična dela, ali se nije znalo da oni, praktično, predstavljaju jednu kriminalnu organizaciju, tajno društvo.

Koji je najefikasniji način borbe protiv organizovanog kriminala?

Udar na novac, odnosno presecanje novčanih tokova iz kojih se pripadnici organizovanih grupa finansiraju. Članovi organizovanih grupa se sada mnogo manje bave nasiljem, ali su povezani sa ljudima iz politike, biznisa, ali je sve to na mnogo nižem nivou nego ranije. Sve krupnije mafijaške grupe su razbijene. Sada je profil pripadnika mafije drugačiji nego na početku ove borbe.