Избор за најбољу нову српску реч

Уз пуш нотификацију прајмтајм је круцијална стратегија; Селебрити и елитни дефектори; Бениган и неконфротациони закон; Легислативно деловање бирократа; Токсична маскулиност пропагира доминацију и фемицид; Стрингери су фриленсери у прекарној индустрији; Наратив се мора ресетовати, а индивидуе репатризовати... Ово су примери (зло)употребе српског језика у 2023. години.

Ипак, сматра се да језик у Срба живи самостално свој живот па се тако често каже да се у језик „не ваља мешати”. А он, „живо биће”, опкољен страним утицајима, пре свега енглеским, мења се толико брзо да старији стичу утисак да не говоре више истим језиком као остали. Како се речи најбрже увозе од све робе, а ми увек мислимо да туђе сунце боље греје, тако је и српски језик постао преплављен позајмљеницама. Шири се, ипак, и мисао која каже да се и те како треба умешати. Вељко Жижић, уредник странице Мала библиотека, која је недавно приредила такмичење „Најбоља нова српска реч”, каже да треба строго избегавати коришћење туђица, посебно у јавном говору.

– Непотребне стране речи, посебно у јавном говору, на радију, телевизији, имају снагу да трајно ремете језик. Стране речи стварају простор за рушење и смисла и језика. Зар не говоримо да бисмо се споразумели? А језик је жив тек ако се у оквиру њега ствара. То „стварање” не би смело бити чин пуке предаје колонизацији. Језици умиру и зато што их корисници напуштају, тада када престану да буду корисни или када постану препрека споразумевању. Унеско предвиђа да ће 3.000 језика нестати до краја века. Такмичење за најбољу нову реч је мала потврда живота српског језика, јер док год смо способни да стварамо и играмо се на сопственом језику – он и даље поседује залиху снаге и живост која ће га обновити. Потврда тог живота су и бројни дивни људи који се пријављују на такмичење са својим сјајним речима и очитом љубављу за српски језик – каже Жижић, Србин из Лондона.

Потреба за новим речима је данас изражена због брзине продубљивања људског знања. Због склада, звука и споразумевања дугорочно је боље да сами осмислимо нове речи, сматра наш саговорник.

Понеко каже да је омладина крива за нарушавање лепоте српског језика, али Жижић истиче:

– Сматрам да тај изговор скреће одговорност на погрешну страну. Младима је потребна слобода, побуна која носи свој израз. Играју се и имају права да греше. Кључну друштвену одговорност према језику носимо ми старији, стручна и образована лица, научници, новинари, водитељи, јавни радници, професори, политичари. Пуно је примера и међу новинарима, где се пише и говори једва разумљиво, реченице су силно зачињене злоупотребљеним туђицама, које немају никаквог смисла. Један српски издавач је објавио рекламу која не садржи ниједну српску реч. Ту се налазе кључни примери неодговорности према језику. Стање опште непажње постаје опасно по језик.

Такмичење за најбољу нову реч је новина за Србе, али не и за друге народе. Таква такмичења се одржавају с циљем да се на маштовит начин очува савестан однос говорника према свом језику. Суседи Хрвати од 1993. додељују награду за најбољу нову хрватску реч. Неке од награђених речи биле су: успорник (лежећи полицајац), паркомат (апарат за наплату паркинга), додирник (за touch screen), рукозборац (особа која се служи знаковним језиком), запозорје (за backstage)...

Жижић се нада да ће се овакво такмичење код нас одржавати и наредних година:

– Слависти Београдског универзитета, окупљени око часописа „Новоречје”, такође размишљају у истом правцу. Надам се да ћемо сарађивати и са њима, али и са новооснованим Саветом за српски језик. Желимо да се позабавимо и питањем непостојећег „српско-српског речника”, како за децу тако и за одрасле. И у расејању имамо снаге, способности и љубав за српски језик, који нас спаја и који желимо да сачувамо.

Правила такмичења и награде

Такмичење је отворено до 15. септембра, а за најбоље речи које пристигну на адресу [email protected] предвиђене су вредне награде. Досадашњи одзив је одличан, па се већ сада чини да три припремљене награде неће бити довољне. „Политика” преноси правила такмичења са сајта www.malabiblioteka.net/novarec:

Такмичење је отворено за све

Могуће је послати до пет речи

Уз сваку реч послати објашњење значења, надахнуће и циљ

Реч не сме бити претходно забележена ни у једном српском речнику

Прихватају се речи које могу имати звучне сличности са другим словенским језицима, а данас нису у употреби у српском језику

Предност имају замене за непотребне туђице (посебно англицизме)

Антрфиле 2

Срби се лако самосналазе

– Већ смо добили велики број речи, од којих су неке изузетно лепе, занимљиве, духовите. Пристигао је међу њима и глагол који нас згодно описује – самоснаћи (се). Предлагач је ту реч објаснио овако: „Као јако сналажљив народ кроз историју, увек смо се у тешким стањима знали сами снаћи, а да се изборимо за оно што желимо постићи. Никако импровизацијом! Зато и заслужујемо да имамо нашу реч а не усвојеницу” – каже Вељко Жижић, који нам је дао увид у још неке пристигле предлоге:

свесадржно – ол инклузив;

кућевање – стејкејшен, одмор код куће (по угледу на речи летовање и зимовање);

млекотрес – милкшејк;

умосклоп – мајндсет;

засутравање – прокрастинација;

љубдан – дан за загрљаје и размену осећања;

сликотрен –скриншот;

тамјановит – духовна лепота или осећај за њу.