Izbor za najbolju novu srpsku reč

Uz puš notifikaciju prajmtajm je krucijalna strategija; Selebriti i elitni defektori; Benigan i nekonfrotacioni zakon; Legislativno delovanje birokrata; Toksična maskulinost propagira dominaciju i femicid; Stringeri su frilenseri u prekarnoj industriji; Narativ se mora resetovati, a individue repatrizovati... Ovo su primeri (zlo)upotrebe srpskog jezika u 2023. godini.

Ipak, smatra se da jezik u Srba živi samostalno svoj život pa se tako često kaže da se u jezik „ne valja mešati”. A on, „živo biće”, opkoljen stranim uticajima, pre svega engleskim, menja se toliko brzo da stariji stiču utisak da ne govore više istim jezikom kao ostali. Kako se reči najbrže uvoze od sve robe, a mi uvek mislimo da tuđe sunce bolje greje, tako je i srpski jezik postao preplavljen pozajmljenicama. Širi se, ipak, i misao koja kaže da se i te kako treba umešati. Veljko Žižić, urednik stranice Mala biblioteka, koja je nedavno priredila takmičenje „Najbolja nova srpska reč”, kaže da treba strogo izbegavati korišćenje tuđica, posebno u javnom govoru.

– Nepotrebne strane reči, posebno u javnom govoru, na radiju, televiziji, imaju snagu da trajno remete jezik. Strane reči stvaraju prostor za rušenje i smisla i jezika. Zar ne govorimo da bismo se sporazumeli? A jezik je živ tek ako se u okviru njega stvara. To „stvaranje” ne bi smelo biti čin puke predaje kolonizaciji. Jezici umiru i zato što ih korisnici napuštaju, tada kada prestanu da budu korisni ili kada postanu prepreka sporazumevanju. Unesko predviđa da će 3.000 jezika nestati do kraja veka. Takmičenje za najbolju novu reč je mala potvrda života srpskog jezika, jer dok god smo sposobni da stvaramo i igramo se na sopstvenom jeziku – on i dalje poseduje zalihu snage i živost koja će ga obnoviti. Potvrda tog života su i brojni divni ljudi koji se prijavljuju na takmičenje sa svojim sjajnim rečima i očitom ljubavlju za srpski jezik – kaže Žižić, Srbin iz Londona.

Potreba za novim rečima je danas izražena zbog brzine produbljivanja ljudskog znanja. Zbog sklada, zvuka i sporazumevanja dugoročno je bolje da sami osmislimo nove reči, smatra naš sagovornik.

Poneko kaže da je omladina kriva za narušavanje lepote srpskog jezika, ali Žižić ističe:

– Smatram da taj izgovor skreće odgovornost na pogrešnu stranu. Mladima je potrebna sloboda, pobuna koja nosi svoj izraz. Igraju se i imaju prava da greše. Ključnu društvenu odgovornost prema jeziku nosimo mi stariji, stručna i obrazovana lica, naučnici, novinari, voditelji, javni radnici, profesori, političari. Puno je primera i među novinarima, gde se piše i govori jedva razumljivo, rečenice su silno začinjene zloupotrebljenim tuđicama, koje nemaju nikakvog smisla. Jedan srpski izdavač je objavio reklamu koja ne sadrži nijednu srpsku reč. Tu se nalaze ključni primeri neodgovornosti prema jeziku. Stanje opšte nepažnje postaje opasno po jezik.

Takmičenje za najbolju novu reč je novina za Srbe, ali ne i za druge narode. Takva takmičenja se održavaju s ciljem da se na maštovit način očuva savestan odnos govornika prema svom jeziku. Susedi Hrvati od 1993. dodeljuju nagradu za najbolju novu hrvatsku reč. Neke od nagrađenih reči bile su: uspornik (ležeći policajac), parkomat (aparat za naplatu parkinga), dodirnik (za touch screen), rukozborac (osoba koja se služi znakovnim jezikom), zapozorje (za backstage)...

Žižić se nada da će se ovakvo takmičenje kod nas održavati i narednih godina:

– Slavisti Beogradskog univerziteta, okupljeni oko časopisa „Novorečje”, takođe razmišljaju u istom pravcu. Nadam se da ćemo sarađivati i sa njima, ali i sa novoosnovanim Savetom za srpski jezik. Želimo da se pozabavimo i pitanjem nepostojećeg „srpsko-srpskog rečnika”, kako za decu tako i za odrasle. I u rasejanju imamo snage, sposobnosti i ljubav za srpski jezik, koji nas spaja i koji želimo da sačuvamo.

Pravila takmičenja i nagrade

Takmičenje je otvoreno do 15. septembra, a za najbolje reči koje pristignu na adresu [email protected] predviđene su vredne nagrade. Dosadašnji odziv je odličan, pa se već sada čini da tri pripremljene nagrade neće biti dovoljne. „Politika” prenosi pravila takmičenja sa sajta www.malabiblioteka.net/novarec:

Takmičenje je otvoreno za sve

Moguće je poslati do pet reči

Uz svaku reč poslati objašnjenje značenja, nadahnuće i cilj

Reč ne sme biti prethodno zabeležena ni u jednom srpskom rečniku

Prihvataju se reči koje mogu imati zvučne sličnosti sa drugim slovenskim jezicima, a danas nisu u upotrebi u srpskom jeziku

Prednost imaju zamene za nepotrebne tuđice (posebno anglicizme)

Antrfile 2

Srbi se lako samosnalaze

– Već smo dobili veliki broj reči, od kojih su neke izuzetno lepe, zanimljive, duhovite. Pristigao je među njima i glagol koji nas zgodno opisuje – samosnaći (se). Predlagač je tu reč objasnio ovako: „Kao jako snalažljiv narod kroz istoriju, uvek smo se u teškim stanjima znali sami snaći, a da se izborimo za ono što želimo postići. Nikako improvizacijom! Zato i zaslužujemo da imamo našu reč a ne usvojenicu” – kaže Veljko Žižić, koji nam je dao uvid u još neke pristigle predloge:

svesadržno – ol inkluziv;

kućevanje – stejkejšen, odmor kod kuće (po ugledu na reči letovanje i zimovanje);

mlekotres – milkšejk;

umosklop – majndset;

zasutravanje – prokrastinacija;

ljubdan – dan za zagrljaje i razmenu osećanja;

slikotren –skrinšot;

tamjanovit – duhovna lepota ili osećaj za nju.