У славу светлости

Нови Сад – Галерија Матице српске из Новог Сада приказала је део своје колекције на Косову и Метохији, у Дому културе Грачаница, где у овом тренутку Галерија савремене уметности Приштина, која је ту смештена, обележава 47 година постојања и 33 година „Видовданских свечаности”. Свечаности, које у Грачаници и осталим срединама на КиМ трају до 28. јуна, отворене су изложбом новосадске установе, „У славу светлости – један избор из колекције Галерије Матице српске”.

– Свесни угрожености српског културног наслеђа, и живота, на Косову и Метохији, изложбом „У славу светлости” указујемо на иконичне представе српске уметности, блиставе тачке наше уметничке кошнице – каже за „Политику” аутор поставке Данило Вуксановић.

У Грачаници је тим поводом боравила и управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски која истиче важност јубилеја и годишњица, као и обавезу институција да их назначе.

– У 175. години Галерије Матице српске било је доста догађаја који својом важношћу важношћу храбре наша настојања да поштујући традицију стварамо традицију – каже управница.

Према речима аутора изложбе, из богате Збирке копија зидних слика Галерије одабрано je седам копија које потенцирају разлике између сликарства српског средњег века са КиМ, са копијом Богородице Елеусе са Христом хранитељем из чувене цркве Богородице Љевишке, и барокних сликарских узлета Христофора Жефаровића из манастира Бођана и Стефана Тенецког из манастира Крушедола.

– Манифестација српског зидног сликарства проширена је копијама фресака Теодора Симеoнова Грунтовића из манастира Српски Ковин на којима ишчитавамо имена српских краљева и светитеља, на територији данашње Мађарске, у барокно византијској синергији стилова. Копијама насталим у циљу бележења затеченог стања у манастирима, у борби са оштрим зубом времена, кописти су успели трајно да зауставе промене које се неминовно дешавају у храмовима. На платформи развоја српске религиозне уметности, смештена је једна, у контрапункту са делима савремених српских уметника, претпостављена селекција модуларне хронологије – каже аутор.

Како објашњава, погледом на имагинарни свет духовности мозаичке сложености Вере Зарић, енергичну вертикалу белог једра Добривоја Рајића, структуру дигиталне медијске инверзије Ратомира Кулића, потресну сцену херојског страдања српских војника у „Плавој гробници” Пеђе Ђаковића и колоритну звучност енкаустичких слојева боје у апстрахованом пољу Браце Бонифација, наглашавају се контрасти у полицентричним везама и реферишу на трансформацијски карактер српске уметности. Неке од тих слика, напомиње, постављене уз копију са приказом Страшног суда из манастира Српски Ковин.

– Овај један могући избор, ипак, утемељен је симболичким поступцима у контексту слике „Сеоба Срба”, националне иконе коју је након оригиналне верзије рађене уљем на платну, аутор Пајa Јовановић штампао код Петра Николића у Загребу обезбедивши тако њено масовно присуство у српским домовима – додаје Вуксановић.

Изложен је и Вуксановићев рад „Квазикивот са пасошем за Царство Небеско” који симболички указује на „миграцијски” карактер моштију Светог Кнеза Лазара Кефалофора, уз сребрне, лазуриране плоче са исписаним стиховима предводника сеобе Срба, патријарха Арсенија Чарнојевића: „Дан и ноћ бежећи, и би престол пуст”.

– На истом трагу реафирмације српског културног и политичког бића у Аустроугарској, с почетка 20. века, уметници попут Драгутина Инкиострија Медењака, творца националног стила или Анастаса Боцарића, приказали су алегоријску представу националних наратива са косовским темама, посебно оличених у духу сецесије – додаје аутор.

Изложба траје до 26. јуна.