Шумска јагода ризница здравља

У свету се зна за око 500 сорти или хибрида јагода. У народној медицини најчешће се користе шумске јагоде (Fragaria vesca L.), јер по квалитету, броју витамина и хранљивих материја знатно премашују гајене. У шумским јагодама има више гвожђа него у домаћим, па се посебно препоручују малокрвним особама.

Од лишћа јагода праве се чајеви изузетне лековитости. Свеж плод јагоде с млеком, вином или лимуновим соком помаже бубрежним болесницима, лечи од жутице, јача срце.

Шумска јагода веома је цењена врста воћа, изузетних хранљивих и лековитих особина, како плода тако и листа и корена. Производи од шумске јагоде су дефицитарни, како на домаћем тако и на иностраном тржишту.

Лековита својства шумске јагоде била су позната и у старој Грчкој и Риму. У средњем веку су је сматрали магичном, а од 16. века лекари су почели да је препоручују за лечење разних болести.

Расте поред путева, уз жбуње, у шикарама, живицама, по ливадама и у шумама букве, цера, китњака и граба. Шумска јагода је становник и ливадских, пашњачких и степских заједница.

У народу је позната под различитим називима: црвена јагода, дивља јагода, румена малина, фрагула, јагодњак, јагодњача, поземљуша, рудеча јагода, водољешка, јагодица итд.

Према ботаничкој класификацији припада фамилији ружа (Rosaceae). То је вишегодишња зељаста биљка. Цвета током маја и јуна.

Сочни плодови су изузетно хранљиви, богати пектинима, танинима, органским киселинама, флавонидима, витаминима Е, Бе комплекса и посебно витамина Це. Једна порција шумских јагода садржи 140 одсто дневне потребе за витамином Це. Од шећера преовлађују глукоза и левулоза, док је сахароза врло мало заступљена.

Имају доста минералних материја: калијума, калцијума, гвожђа и фосфора. Плод је чест састојак витаминских и других освежавајућих чајева и безалкохолних напитака.

Сви ови састојци чине плод шумске јагоде извором заштитних материја, које омогућавају нормалан и правилан развој деце и одраслих, чувају њихово здравље и убрзавају успешно опорављање од болести. Зато и није чудно што је, иако јој нису знали састав, у народној медицини од давнина коришћена за снижавање крвног притиска, смањење холестерола у крви, реуматске и бубрежне болести, за појачано мокрење и у терапији шећерних болесника.

У народној медицини користи се лист шумске јагоде који се сакупља од маја до августа. Лист садржи кондензоване танине до 10 одсто, егалну киселину, кемферол, кверцетин, рутин и друге, леукоантоцијанидин, значајну количину витамина Це, мало етарског уља.

Плод се бере у мају и јуну, корен се вади у септембру.

Шумска јагода је и дијетално средство код обољења јетре, јер садржај њених минералних соли, витамина и других материја благотворно делује на оболелу јетру и на поремећену размену материја. Лист испољава и антиинфламаторно и хипотензивно деловање. Екстракти листова изазивају снижење крвног притиска. Споља се користи при лечењу хемороида, кожних обољења и озледа.

Ризом шумске јагоде успешно се примењује као антидијароик, особито у случају пролива, насталих услед желудачно-цревних поремећаја и инфекција.

Заједно с купином и боровницом шумска јагода делује антиоксидативно, што значи да помаже у уништавању слободних радикала кисеоника који су промотори развоја карцинома.

СЛАТКО ОД ЦРВЕНИХ ПЛОДОВА

Потребни састојци:

2 кг шумских јагода

1 кг шећера

 сок од два лимуна

Одабрати јагоде најбољег квалитета и ароме. Опрати их, одстранити петељке, ставити у емајлирани суд и пошећерити, а затим накапати соком од лимуна. Оставити јагоде да преноће да би очврсле. Сутрадан суд с јагодама ставити на ватру и кувати. Пред крај кувања додати сок од лимуна који се претходно раствори у води. Приликом кувања суд протресати, а пену скидати кашиком. Кад сок с кашике капље у густим капима, знак је да је слатко кувано. Oхлађено слатко паковати у тегле и покрити целофаном. Тегле чувати на хладном и сувом месту до отварања.

Рецепт приредила Госпава Несторовић, Београд – Миријево.