Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Прегледи без листе чекања

Десетак пута годишње у Заводу за здравствену заштиту радника „Железнице Србије” организују се контролни прегледи из свих специјалности, а грађанима ни оверена књижица није неопходна. До сада је на тај начин прегледано око 7.000 људи
Прегледи без листе чекања
(Freepik)

Чисто, уредно и без гужве и жамора – тако изгледа на ходницима Завода за здравствену заштиту радника „Железнице Србије”. У ординацијама су лекари пуни стрпљења, али и најсавременији дијагностички апарати.

У картотеци ове установе је више од 100.000 картона, а др Владо Батножић који руководи овом установом, наводи да су од тога свега 20 одсто радници „Железнице”.

– Важимо за једну од бољих здравствених кућа примарне здравствене заштите у Србији. Завод је у последњих седам година организовао бесплатне контролне прегледе из свих специјалности, а грађанима ни оверена књижица није била неопходна. До сада је кроз ову врсту тријаже прошло око 7.000 људи које је прегледало 120 лекара и 80 специјалиста у Београду. Обично организујемо десет специјалистичких прегледа годишње. Крајем маја за грађане општине Савски венац у заводу су организовани бесплатни офталмолошки прегледи.

– Наравно, важно је да су запослени задовољни, а сви се слажемо око тога да је пацијент увек у праву – каже др Батножић у разговору за „Магазин”.

У заводу, наводи наш саговорник, не постоје листе чекања. Прегледи код изабраног лекара (опште праксе и гинекологије) заказује се преко ИЗИС-а, а код специјалиста у најкрaћем могућем року.

– Располажемо савременом опремом у свим кабинетима, улажемо и ми, али нам помажу и Министарство саобраћаја и Министарство здравља. То је веома важно да бисмо успели да одговоримо на све захтеве – наводи др Батножић.

Посебно је поносан на то што ова установа има моћну лабораторију, модерне апарате за испитивање вида, преглед очног дна, као и за бесконтакно мерења очног притиска модерним апаратима, које имају само ВМА, Клинички центар Србије и завод.

Ушни кабинет је такође опремљен најмодернијим апаратима најновије генерације-интеракустике, као и служба интерне медицине с апаратом за дифузију, док у служби радиологије имају мамограф. Постоји и ОЦТ апарат за испитивање последица после прележане короне, као и дигитални апарат за мерење очног дна на одељењу офталмологије.

Од директора Завода за здравствену заштиту радника „Железнице Србије” сазнајемо да је установа превасходно задужена да брине о здрављу радника „Железнице Србије” и чланова њихових породица, али кад треба, и свима другима.

Већина прегледаних имала катаракту

Крајем маја за грађане општине Савски венац у заводу су организовани бесплатни офталмолошки прегледи.

Интересовање је било, као и увек, велико, а др Батножић каже да је прегледано 80 пацијената у овој акцији. Код већине је откривена катаракта, а појединима су утврђене промене на очном дну као последица шећерне болести.

– Иако нема никакве тегобе, свако треба да контролише очи, и то зависно код тога колико времена проводи пред екраном рачунара, колико чита, напреже се... До 40. године довољно је једном годишње обавити преглед. Особе које имају проблеме с видом то треба да раде једном у шест месеци, а у договору с лекаром и чешће – објашњава наш саговорник.

Преглед у заводу траје 20 минута, обухвата проверу видне оштрине, контролу очног притиска и прегледа задњег дела ока.

Др Батножић подсећа да комплетан преглед очију треба да се обавља искључиво у здравственим установама, а не у оптичарским радњама, које продају стакла и оквире за наочаре.

Офталмолошки преглед није важан само због квалитета вида, већ се њиме откривају и болести за које особа и не зна да их има.

„Важно је да сви имају једном годишње не само преглед очију већ комплетан систематски преглед организма како би превентивом открили све промене на време и како би лекари могли да реагују”, саветује др Батножић.

Др Владо Батножић(Фото Приватна архива)

Доктор пише оперу и мјузикл

„Седра” је опера која говори о страдању и вечном прогону Срба из крајева око реке Уне у Крајини, а коју је написао др Батножић.

„Слушао сам приче од малих ногу, од баба, деда и све то сам само преточио у једно дело. Опера је написана пре пет година, имала је већ три извођења у Београду, Бањалуци и Новом Саду. Написао сам и неколико песама које изводи Хор „Краљица Марија”. У плану ми је да ускоро напишем и један мјузикл”, каже др Батножић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirjana Panic
Uvek je sve samo za gradjane Savskog venca, za njih je uvek sve dostupno a ostali ionako nisu bitni
Anna
Да ли овакве прегледе и акције раде и установе Завода за здравствену заштиту радника „Железнице Србије” које су јужно од Београда, рецимо Ниш, Врање, Зајечар, итд.?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.