Нови оружани скок САД

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 14. септембра – Америка је, уз раст свог буџета за одбрану, убрзано повећала извоз оружја, иако администрација Џорџа Буша тврди да је већ ратом у Ираку „учинила безбеднијим и домовину и свет”. Зарада од продаје војне опреме се, тако, још једном потврђује као константа овдашње политике – доноси замашан локални профит и кад се глобални односи затежу и кад се сугерише да им напетост попушта.

У овој фискалној години је договорено да САД другим земљама испоруче наоружање у вредности од 32 милијарде долара, што је износ готово три пута већи него пре три године (12 милијарди) – прецизира се у ексклузиви „Њујорк тајмса”. До таквог скока долази, произлази из написа, због владајуће вашингтонске стратегије, да треба: ојачати арсенале партнерских власти на највећа два фронта данашњице – у Ираку и Авганистану – затим обуздати „отпадничке” амбиције Северне Кореје и Ирана, као и учврстити везе с некадашњим деловима бившег СССР-а и Варшавског пакта.    

Узлет оваквог смера почео је 2006, најочигледније на „проширеном” Блиском истоку, са досезањима тла Европе, северне Африке, Азије, Латинске Америке па и суседне Канаде – додаје се. Уз напомену – да су таква кретања ишла по приоритетним смерницама Беле куће „за јачање и алијанси и борбе против тероризма”.

У том смислу се међу земљама насталим из распада Совјетског Савеза, наводе – Грузија, Летонија и Естонија, а међу некадашњим припадницима Варшавског блока – Пољска. Односи између Вашингтона у Москве су се ових дана нагло заоштрили у међусобном оптуживању око Грузије – где Американци замерају за признавање њених отцепљених делова, а Руси за подстицање војне акције Тбилисија против аутономија Јужне Осетије и Абхазије – и око Пољске где је Бела кућа пројектовала постављање ракетног штита, са образложењем да је то неопходна мера заштите од евентуалног напада „неподобног” Ирана, а што Кремљ доживљава као угрожавање безбедности Русије.

У глобалним испорукама одавде су тенкови, ратни авиони и хеликоптери, ракете, па и бојни бродови – набраја „Тајмс”. Ништа не кријумчаримо, све је то у циљу изградње безбеднијег света – цитиран је Брус Лемкин, заменик подсекретара у овдашњем ваздухопловству, који „помаже у координацији многих од највећих купопродаја”.

Осим већ традиционалних кључних прималаца испорука, Израела и Египта, као и приоритета какви су у овом веку Ирак и Авганистан, међу значајне нове наручиоце овдашњег наоружања сврстани су и Аргентина, Азербејџан, Бразил, Грузија, Индија, Пакистан… Као примери опскрбне транзиције придодати су – Мароко, Пољска и Румунија, пребацивши се на набавку америчких војних авиона (летилицама које су им раније биле руске производње).

Међу разлозима за повећани извоз одавде, истичу се и „страхови земаља у близини Ирана и Северне Кореје”. У првом случају, Саудијска Арабија је наручила годишњу испоруку у износу од шест милијарди долара (највећу после 1993. године) а Уједињени Арапски Емирати разматрају, према извештају Пентагона Конгресу, да за антиракетни систем плате 16 милијарди. Савезничка Јужна Кореја је ове године већ потписала уговор о куповини вредан 1,1 милијарду долара…

Домаће реакције, на нови „бум” америчког оружаног извоза, прилично су слојевите. Белој кући опозициони демократа Хауард Берман, председник Комитета за спољне послове Представничког дома, предочава опасност „уласка у нову трку у наоружавању која води смањивању (међународне) стабилности”. Изразио је и слутњу да је овдашње војне испоруке Пакистан (у чијим су забитима, како се овде процењује, уточиште нашли герилци Осаме бин Ладена) више користио за повећање тензија са Индијом, него за сузбијање тероризма у региону.

Аналитичар вашингтонског истраживачког Центра за контролу и неширење наоружања, Тревис Шарп, упозорава и на могућност да се у случају раскида савезништава, Американци нађу у ситуацији да се боре против непријатеља који поседује оружје овдашње продукције. То се већ догодило – када се америчко наоружање, испоручено талибанима за борбу против својевремених совјетских инвазиониста, доцније окренуло против Американаца.

Превладавају, рекло би се, стратешки интереси и тржишни принципи. Конкуренција на међународној пијаци оружја је све већа, а нећемо ваљда да дозволимо да се купци оружја и авиона окрену ка другим снабдевачима – каже поменути, пентагонски, Лемкин.

И пре садашње трговачке офанзиве, Америка је – подсећа „Њујорк тајмс” – предводила у продаји оружја. Њено учешће у том глобалном промету се, од 2000. до 2006. (последње године за коју постоји конгресна евиденција) повећало са 40 на 52 одсто. На другом месту је, према истим изворима, био удео Русије – са 21 процентом.