Novi oružani skok SAD

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 14. septembra – Amerika je, uz rast svog budžeta za odbranu, ubrzano povećala izvoz oružja, iako administracija Džordža Buša tvrdi da je već ratom u Iraku „učinila bezbednijim i domovinu i svet”. Zarada od prodaje vojne opreme se, tako, još jednom potvrđuje kao konstanta ovdašnje politike – donosi zamašan lokalni profit i kad se globalni odnosi zatežu i kad se sugeriše da im napetost popušta.

U ovoj fiskalnoj godini je dogovoreno da SAD drugim zemljama isporuče naoružanje u vrednosti od 32 milijarde dolara, što je iznos gotovo tri puta veći nego pre tri godine (12 milijardi) – precizira se u ekskluzivi „Njujork tajmsa”. Do takvog skoka dolazi, proizlazi iz napisa, zbog vladajuće vašingtonske strategije, da treba: ojačati arsenale partnerskih vlasti na najveća dva fronta današnjice – u Iraku i Avganistanu – zatim obuzdati „otpadničke” ambicije Severne Koreje i Irana, kao i učvrstiti veze s nekadašnjim delovima bivšeg SSSR-a i Varšavskog pakta.    

Uzlet ovakvog smera počeo je 2006, najočiglednije na „proširenom” Bliskom istoku, sa dosezanjima tla Evrope, severne Afrike, Azije, Latinske Amerike pa i susedne Kanade – dodaje se. Uz napomenu – da su takva kretanja išla po prioritetnim smernicama Bele kuće „za jačanje i alijansi i borbe protiv terorizma”.

U tom smislu se među zemljama nastalim iz raspada Sovjetskog Saveza, navode – Gruzija, Letonija i Estonija, a među nekadašnjim pripadnicima Varšavskog bloka – Poljska. Odnosi između Vašingtona u Moskve su se ovih dana naglo zaoštrili u međusobnom optuživanju oko Gruzije – gde Amerikanci zameraju za priznavanje njenih otcepljenih delova, a Rusi za podsticanje vojne akcije Tbilisija protiv autonomija Južne Osetije i Abhazije – i oko Poljske gde je Bela kuća projektovala postavljanje raketnog štita, sa obrazloženjem da je to neophodna mera zaštite od eventualnog napada „nepodobnog” Irana, a što Kremlj doživljava kao ugrožavanje bezbednosti Rusije.

U globalnim isporukama odavde su tenkovi, ratni avioni i helikopteri, rakete, pa i bojni brodovi – nabraja „Tajms”. Ništa ne krijumčarimo, sve je to u cilju izgradnje bezbednijeg sveta – citiran je Brus Lemkin, zamenik podsekretara u ovdašnjem vazduhoplovstvu, koji „pomaže u koordinaciji mnogih od najvećih kupoprodaja”.

Osim već tradicionalnih ključnih primalaca isporuka, Izraela i Egipta, kao i prioriteta kakvi su u ovom veku Irak i Avganistan, među značajne nove naručioce ovdašnjeg naoružanja svrstani su i Argentina, Azerbejdžan, Brazil, Gruzija, Indija, Pakistan… Kao primeri opskrbne tranzicije pridodati su – Maroko, Poljska i Rumunija, prebacivši se na nabavku američkih vojnih aviona (letilicama koje su im ranije bile ruske proizvodnje).

Među razlozima za povećani izvoz odavde, ističu se i „strahovi zemalja u blizini Irana i Severne Koreje”. U prvom slučaju, Saudijska Arabija je naručila godišnju isporuku u iznosu od šest milijardi dolara (najveću posle 1993. godine) a Ujedinjeni Arapski Emirati razmatraju, prema izveštaju Pentagona Kongresu, da za antiraketni sistem plate 16 milijardi. Saveznička Južna Koreja je ove godine već potpisala ugovor o kupovini vredan 1,1 milijardu dolara…

Domaće reakcije, na novi „bum” američkog oružanog izvoza, prilično su slojevite. Beloj kući opozicioni demokrata Hauard Berman, predsednik Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma, predočava opasnost „ulaska u novu trku u naoružavanju koja vodi smanjivanju (međunarodne) stabilnosti”. Izrazio je i slutnju da je ovdašnje vojne isporuke Pakistan (u čijim su zabitima, kako se ovde procenjuje, utočište našli gerilci Osame bin Ladena) više koristio za povećanje tenzija sa Indijom, nego za suzbijanje terorizma u regionu.

Analitičar vašingtonskog istraživačkog Centra za kontrolu i neširenje naoružanja, Trevis Šarp, upozorava i na mogućnost da se u slučaju raskida savezništava, Amerikanci nađu u situaciji da se bore protiv neprijatelja koji poseduje oružje ovdašnje produkcije. To se već dogodilo – kada se američko naoružanje, isporučeno talibanima za borbu protiv svojevremenih sovjetskih invazionista, docnije okrenulo protiv Amerikanaca.

Prevladavaju, reklo bi se, strateški interesi i tržišni principi. Konkurencija na međunarodnoj pijaci oružja je sve veća, a nećemo valjda da dozvolimo da se kupci oružja i aviona okrenu ka drugim snabdevačima – kaže pomenuti, pentagonski, Lemkin.

I pre sadašnje trgovačke ofanzive, Amerika je – podseća „Njujork tajms” – predvodila u prodaji oružja. Njeno učešće u tom globalnom prometu se, od 2000. do 2006. (poslednje godine za koju postoji kongresna evidencija) povećalo sa 40 na 52 odsto. Na drugom mestu je, prema istim izvorima, bio udeo Rusije – sa 21 procentom.